Svi se slažu u tome da su glavni „kreatori“ opšteg modela ponašanja u razredu, pa samim tim i u odnosu prema Sajberuvcetu, učitelji, a kasnije razredne starešine. Ukoliko su vrednosti koje učitelji kroz rad sa decom promovišu i konzistentno nagrađuju prave ljudske vrednosti – zajedništvo, tolerancija, timski duh, znanje, sposobnost, deca će to lako prepoznati i prirodno usvojiti. Svojim primerom u svemu, pa i u odnosu prema Sajberuvcetu, učitelji postavljaju standarde ponašanja zajednice.

Šta je realno očekivati od učitelja? Kako im pomoći da sa Sajberuvcetom ostvare što bolji odnos koji će rezultirati optimalnim uklapanjem Sajberuvceta u novo okruženje, kao i ostvarivanje potencijala Sajeruvceta?

Kao i na početku saradnje sa terapeutom, i u ovom slučaju je neophodno da postoji osnovno razumevanje kako između deteta i pedagoga, tako i između pedagoga i roditelja. Da bi se procenilo da li ova važna osnova postoji, možete predložiti učiteljici da se unapred upozna sa Sajberuvcetom. Pustite ih da razgovaraju/da se druže i pažljivo posmatrajte. Inicijalna reakcija budućeg učitelja na vaše predloge za zajedničku „pripremu terena” i uopšte zainteresovanost koju pokazuje za pristup Sajberuvcetu, trebalo bi da bude dobar pokazatelj da li je u pitanju pravi izbor za vaše Uvce. Dobro je imati preporuku, ali ipak najviše treba verovati svojim instinktima.

Važno je da učitelj poseduje pravilno razumevanje situacije, da bude svestan toga koliko zna ili ne zna i da se ne ustručava da pravovremeno potraži podršku na za to odgovarajućim mestima  – kod roditelja i kod terapeuta Sajberuvceta. Spremnost na saradnju, davanje na značaju pripremi i spremnost na usvajanje novina je jedan od osnovnih kvaliteta bez kojih će svaka dalja komunikacija dve strane biti otežana.

Jedan od pristupa pripremi učitelja, koji je do sada davao dobre rezultate, jeste da terapeut kod kog Sajberuvce ide na rehabilitaciju  pripremi izveštaj o detetu za budućeg učitelja. Izveštaj bi trebalo da sadrži korisne informacije o trenutnom nivou rehabilitovanosti deteta, eventualne specifičnosti tj. na šta bi bilo dobro obratiti pažnju kod deteta, kao i kontakt na koji učitelji mogu da se obrate za sve dodatne informacije.

Interesantno je da se samo 5 do 10%* učitelja Sajberuvaca inicira dodatni razgovor sa terapeutom o Sajberuvcetu koje će biti deo njegovog odeljenja (nezvanične brojke iz dosadašnje prakse). Uglavnom su u pitanju učitelji koje odlikuje izuzetno predan pristup poslu koji obavljaju. Među pitanjima koja postavljaju, izdvajaju se sledeća: kako da Sajberuvcetu prenesu što veću količinu znanja tj. kako da sa detetom efikasno komuniciraju, koji način obraćanja je najpoželjniji, kako da mu postavljaju pitanja, šta kada je za kontrolni/diktat ili bilo koji drugi oblik provere znanja, kao i koliko da traže i očekuju od Sajberuvceta – sve sa ciljem da dete ne frustriraju, a opet da ga motivišu na rad i izvuku maksimum. Takođe, proaktivne učitelje interesuje i to da li su za rad sa detetom potrebni individualni planovi – i da li ih treba utvrditi odmah ili vremenom, kako se postaviti prema drugoj deci a u vezi sa Sajberuvcetom i obrnuto.

U nekim slučajevima, ukoliko je dete malo a za roditelje je to previše emotivan zadatak, pozivanje terapeuta da deci iz odeljenja u neformalnoj atmosferi približi specifičnu situaciju Sajberuvceta može biti dobra ideja. Dosadašnja iskustva sa ovakvim situacijama, iako prilično retka, bila su vrlo pozitivna –  deca su bila zainteresovana, reagovala su pozitivno i sa empatijom. Najčešća pitanja koja su deca postavljala su se ticala neposredne komunikacije sa Uvcetom:”Kako da me bolje razume/kako ja njega/nju bolje da razumem? Zašto ne čuje? Zašto ne čuje dobro ni sa aparatom? Hoće li to proći vremenom?” i tome slično.

Iako na osnovu svega do sada napisano može delovati da su očekivanja od učitelja po pitanju dodatnog angažovanja prilično visoka, istina je da najveći procenat učitelja Sajberuvaca važne informacije dobija direktno od roditelja, pa i samog deteta. Zato je važno da roditelji ne očekuju da se učitelj sam interesuje, jer se dešava da se najveći broj njih susreće sa novom situacijom i ne zna tačno ni šta da očekuje a samim tim ni koja pitanja da postavi. Podrška učiteljima da se pripreme je veoma važna i nemojte oklevati da sa osobom koja će u naredne četiri godine značajnim delom oblikovati ličnost vašeg Sajberuvceta podelite sve što smatrate bitnim.

Sa druge strane, za očekivati je da će i pored najbolje pripremljenosti, uhodavanje obe strane potrajati bar nekoliko meseci. Važnoje biti strpljiv i tolerantan, ostati „budan”, pratiti dešavanja i reagovati na adekvatan način ako i kada se za tim ukaže potreba.

 

„Uspeh nije tajna. Uspeh je rezultat pripreme, vrednog rada i učenja iz grešaka.“ – Kolin Pauel

 

KOMENTAR: Sajberuvce se posebno zahvaljuje gospođi Danici Mirić, izuzetnom profesionalcu i poznavaocu rehabilitacije dece oštećenog sluha, surdologu nemerljivog iskustva i znanja , koja nas je svojim savetima i uvidima iz prakse podržala u pisanju serije tekstova pod nazivom „Sajberuvce u školi“.

 

NAPOMENA: Ovde možete pročitati najnovije na blogu Sajberuvceta, savete jedne mame čije Sajberuvce ove godine polazi u školu! Hvala Ivana Joksimović (Minina mama i autorka bloga www.mininput.blogspot.rs) na podeljenom iskustvu i preporukama!

 

Pročitajte: Kada je promena (kolektiva/škole) neophodna? 3. deo

 

Prethodni tekstovi iz ovog serijala „Sajberuvce u školi“:

Polazak u školu, 1. deo – IZAZOVI

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Molimo Vas unesite odgovarajući broj * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.