Dijagnostika oštećenog sluha

dijagnostika oštećenog sluhaDa bi se uspešno i na vreme uradila dijagnostika oštećenog sluha potrebna je koordinisana saradnja različitih stručnjaka – pedijatra (koji je, posle roditelja, prvi dužan da izrazi sumnju ukoliko postoje neke indikacije), orl specijaliste, logopeda, surdologa, psihologa, nekada fizijatra, neurologa i dr.

Dijagnostika oštećenog sluha kod dece obuhvata seriju različitih testova (skrining sluha kod novorođenčadi, OAE, BERA, ASSR, audiometrija, timpanometrija…). Uz pomoć rezultata testova i surdološke opservacije određuje se stepen oštećenja sluha i propisuje se aplikacija odgovarajućih slušnih aparata ili ugradnja kohlearnog implanta.

Uporedo sa tim, što je moguće pre, započinje se i rehabilitacija govora i praćenje celokupnog razvoja deteta u vidu kontinuiranih adekvatnih terapija vođenih od strane surdologa, u saradnji sa psiholozima, logopedima, fizijatrima, specijalnim vaspitačima, i drugim stručnim saradnicima. To su neophodni preduslovi da bi dete oštećenog sluha uopšte dobilo mogućnost da razvije govor i da se dalje neometano razvija.

Vrste oštećenja sluha

Oštećenje sluha može se odnositi na spoljašnje, srednje i unutrašnje uho i na osnovu toga može biti konduktivno (sprovodno), senzorineuralno (perceptivno), mešovito (konduktivno – senzorineuralno) i neuralno.

Konduktivno oštećenje sluha tiče se spoljašnjeg i srednjeg uha. Takva oštećenja najčešće se mogu korigovati lekovima ili hirurškim putem.

Senzorineuralno oštećenje odnosi se na unutrašnje uho, slušni živac i centre u mozgu. Ova oštećenja su u najvećem broju slučajeva su trajna i zahtevaju korišćenje pomagala (nošenje slušnih aparata ili ugradnju kohlearnog implanta).

Mešovito oštećenje sluha je kombinacija prethodna dva oštećenja i zahteva kompleksniji pristup u dijagnostici i terapiji.

Neuralno oštećenje sluha podrazumeva oštećenje slušnog nerva. Slušni aparati i kohlearni implanti često ne mogu biti od velike pomoći u ovom slučaju zbog toga što ne postoji način da se zvučna informacija putem nerva prenese do mozga. Postoje, međutim, određene specijalne vrste implanata (brainstem implanti) koji mogu biti od pomoći u nekim slučajevima čak i kod ovakvih oštećenja.

Uzroci oštećenja sluha

Oštećenje sluha kod dece može imati razne uzroke. Tokom trudnoće majke, razne virusne infekcije, ototoksični lekovi, hronična i infektivna oboljenja i sl. mogu oštetiti sluh deteta dok se ono još nalazi u stomaku. Na samom rođenju uzroci oštećenja sluha bebe mogu da budu prevremeni porođaj, niska telesna težina, moždana krvarenja, ostanak bez kiseonika, povećan bilirubin u krvi i dr. Kasnije, tokom razvoja deteta, uzroci oštećenja mogu da budu česte i neadekvatno lečene upale srednjeg uva, uvećani treći krajnik, visoke temperature (preko 39ᵒ C), česte infekcije respiratornih organa, encefalitis, menigitis, febrilne konvulzije, ototoksični lekovi, povrede glave… Naravno, oštećenje sluha može biti uzrokovano i naslednim faktorom, a nekada jasan uzrok nikada ni ne bude otkriven.

Šta su frekvencije?

dijagnostika oštećenog sluha soundwaves1-304x159Zvuk se prostire kroz prostor u vidu talasa. Zvučni talas kao i svaki drugi talas, poseduje određenu frekvenciju. Frekvencije se iskazuju u hercima (Hz). Čovek zvučne signale različitih frekvencija subjektivno registruje kao različite visine zvuka. Iz tog razloga niske frekvencije odgovaraju subjektivnom doživljaju dubokih zvukova, a visoke frekvencije se odnose na visoke zvukove.

Zdravo ljudsko uho može registrovati zvukove na frekvencijama od 16 Hz do 20 000 Hz. Svi zvukovi frekvencije ispod 16 Hz nazivaju se infrazvukovima, a zvukovi frekvencije više od 20 000 Hz nazivaju se ultrazvukovi. Ni jedne ni druge ne može da registruje ljudsko uho. Govorne frekvencije kreću se na području od 500 pa do 4000 herca. U tom rasponu se uglavnom i određuje težina oštećenja sluha.

Šta su decibeli?

Pored frekvencije, za razumevanje oštećenja sluha važna je i jačina zvuka. Jačina zvuka se iskazuje u decibelima (dB). Oštećenje sluha se izražava u decibelima uzimajući u obzir područje govornih frekvencija koje su zahvaćene oštećenjem. Oštećenje sluha ne mora biti, a najčešće i nije, jednako na svim frekvencijama. Od visokih frekvencija, na primer, više zavisi koliko će osoba oštećenog sluha jasno razumeti govor i razlikovati međusobno slične glasove, dok niske frekvencije imaju funkciju neke vrste nosilaca zvuka.

Vrlo je važno razumeti da način na koji osoba oštećenog sluha doživljava zvuke i govor nema veze isključivo sa njihovom jačinom, kao što se često pogrešno pretpostavlja. Osoba oštećenog sluha zvuk ne doživljava kao da je jednostavno utišan. Zbog toga obično nema velikog učinka ukoliko vičete dok govorite sa takvom osobom. U zavisnosti od vrste i intenziteta oštećenja i frekvencija koje su zahvaćene, osoba oštećenog sluha ima manje ili više izmenjenu zvučnu sliku (drugačije čuje zvuke i reči) u odnosu na ljude zdravog sluha.

Težina oštećenja sluha

dijagnostika oštećenog sluha decibel-scaleNajčešća podela oštećenja sluha polazi od blagog oštećenja koje se kreće od 26 do 40 decibela, preko umerenog oštećenja od 56 do 70 decibela i teškog oštećenja od 71 do 90 decibela, pa do veoma teškog oštećenja ili takozvane gluvoće koje se kreće od 90 decibela pa naviše. Radi lakšeg razumevanja, potrebno je naglasiti da označeni decibeli predstavljaju donji prag slušanja, tačku ispod koje osoba oštećenog sluha ne može da čuje zvuk.

Koja god da je vrsta oštećenja u pitanju i koji god da je uzrok doveo do njega, ono će neizostavno u određenoj meri uticati na razvoj govora deteta. Uslovno rečeno, sam problem oštećenog sluha, danas se relativno lako rešava. Na tržištu postoji veliki izbor tehnološki inovativnih slušnih aparata koji pomažu i kod izuzetno teških i komplikovanih oštećenja, a kod najtežih slučajeva postoji opcija ugradnje kohlearnog implanta. Izuzetno su retki slučajevi kada ni jedna od ovih opcija ne može da bude od pomoći. To, međutim, ne samo da nije dovoljno, nego predstavlja tek jedan mali korak u borbi koja tek predstoji – omogućiti detetu da pravilno razvije govor. Iz tog razloga ono što predstavlja najvažniji, najhitniji i najzahtevniji deo tretmana oštećenog sluha prvenstveno se tiče habilitacije i rehabilitacije govora deteta.

Među ključnim faktorima koji direktno utiču na tok, dužinu i kvalitet rehabilitacije izdvajaju se pre svega uzrast deteta u momentu kada se otkrije oštećenje sluha, težina i vrsta samog oštećenja, razvojna faza u kojoj se dete nalazi, postojanje dodatnih oboljenja ili poteškoća u razvoju, sredina u kojoj dete odrasta… Ipak, pored svih navedenih faktora, način na koji se prema rehabilitaciji postave roditelji, odnosno oni koji se o detetu staraju, imaće, verovatno, odlučujući uticaj na njen krajnji ishod.

prethodnonastavak…

Povezani sadržaji:

Osvajanje tišine I – Uvod

Osvajanje tišine II – Moje dete ne čuje

Vrste i tipovi oštećenja sluha

Audiometrija i audiogram

Kako čujemo – građa uha

Genetsko oštećenje sluha

Frekvence i jačina zvuka

Facebook grupa – Roditelji dece sa oštećenjem sluha

Facebook grupa – Sajberuvce

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Molimo Vas unesite odgovarajući broj * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.