Čini se logičnim da iako neko nema pristup zvuku relativno lako može da poveže sliku i pisane znakove koji se na tu sliku odnose i eto – deca uče da čitaju.

Međutim, ispostavilo se da je čitanje mnogo kompleksnije! Ukratko, ukoliko dete nije usvojilo nikakav jezik – bilo govorni bilo znakovni, makar i u skromnijem obimu, veoma teško će moći da nauči da čita.

Kako čitanje „radi“?

Suština je u tome da naš mozak uči da čita tako što mapira povezanost između određenih pojmova i odgovarajućih grafičkih oznaka. Dakle, slike mogu biti od velike pomoći pri tom povezivanju, ali tek kada postoji formirana jezička ideja o tom pojmu u mozgu deteta. Na ovaj način, osobe koje se služe isključivo znakovnim jezikom, mapiraju veze na osnovu znaka koji se koristi za određeni pojam i njegovog pisanog oblika. Zašto je ovo zanimljivo? Jer na osnovu ovoga se može zaključiti da svako od nas, ma koji jezik govorio može da nauči da čita na bilo kom drugom jeziku bez obzira da li mu je taj drugi jezik poznat ili ne, samo ukoliko provali šifru tj. kod koji povezuje jezik koji mi poznajemo sa jezikom koji čitamo. Fantastično, zar ne?

Deci koja ne čuju dobro, čak i ako nose aparate, prirodan zvuk je stran i stoga je i samo učenje čitanja tj. povezivanja između određenog zvuka i grafičkog znaka, dodatno kompleksno. Koliki je izazov pred Sajberuvcima govori i činjenica da čitanje ume da bude priličan izazov i za decu tipičnog sluha, jer zahteva uključivanje složenih funkcija mozga.

Ljubav je ključ

Ključ je u ranom startu i stalnoj izloženosti različitim knjigama, a posebni sastojak koji donosi izuzetne rezultate je kao i uvek ljubav, ovog puta prema čitanju.

Čitajući deci od najranijeg uzrasta, stvaramo dobar osnov za lakše razumevanje povezanosti koja postoji između govornog/znakovnog i pisanog jezika. Istovremeno, dete polako i intuitivno počinje da shvata da postoji neka veza između slike koju gleda i slova koja su napisana ispod nje. Kako dete raste uz knjige, sve više raste i želja da se otkrije ta povezanost i dešifruju ti „hieroglifi“.

Velika zabluda

Neretko se dešava da roditelji, kada saznaju da im dete ima oštećen sluh, ni ne pokušavaju da mu pričaju i čitaju misleći da nema svrhe kad ih ionako ne čuje. To je velika zabluda.

Sajberuvca – sadašnja i buduća, razvijaju druga čula iznad proseka i uče da razumeju i snalaze se u okruženju na osnovu tragova koji nama ne bi pali na pamet, jer nemamo ni potrebu da ih tražimo. Ne smemo potcenjivati naša mala Sajberuvca. Visoka očekivanja, uz konstantan rad, predanost i upornost, uvek urode značajnim rezultatima. Zato, očekujmo od naše dece da mogu da nauče da čitaju – i to ne samo da prepoznaju znakove već da ih prepoznaju i sa razumevanjem povežu sa odgovarajućim pojmom.

Ono što je ključno za stalni napredak u funkcionalnom čitanju jeste proširivanje rečnika. A za to nema idealnijeg druga od knjige.

Zato nas veoma zanima, voli li Vaše dete da čita? Imate li neke knjige za preporuku?

 

Izvori korišćeni pri pisanju teksta:

https://goldin-meadow-lab.uchicago.edu/sites/goldin-meadow-lab.uchicago.edu/files/uploads/PDFs/2001_GM_Mayberry.pdf

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Molimo Vas unesite odgovarajući broj * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.