Kada je uklapanje u društvo u pitanju, kao i za bilo koje drugo dete, i za Sajberuvca važe isti principi: neka deca imaju poteškoće sa uklapanjem, a neka deca se relativno lako ili čak sasvim lako uklope.

Na pitanja:”Ko?”,” Kako?” i „Zašto?” nema univerzalnog odgovora. Odgovor, naime, zavisi od različitih faktora: karaktera i spremnosti samog deteta, odabira i pripreme edukativnog tima i odeljenja za dolazak Sajberuvceta, strukture okruženja, i tome slično. Ono što je sigurno jeste da je potrebno neko vreme za privikavanje Sajberuvceta na novonastalu situaciju i na okruženje, kao i okruženju na Sajberuvce – njegove specifičnosti, način komunikacije i funkcionisanja.

Neophodnost ovog perioda privikavanja je nešto čega obe strane u procesu treba da budu svesne. Strpljenje, tolerancija i puno podrške, razumevanja i spremnost za isprobavanje različitih pristupa,  ključni su faktori uspeha da do tog uklapanja dođe.

Dešava se ponekad da i pored najbolje volje, čak ni nakon nekoliko meseci, pa i godinu dana nastavljaju da postoje ozbiljne poteškoće uklapanja Sajberuvceta u društvo i / ili pri nivou i kvalitetu usvajanja gradiva. U ovakvim slučajevima, nakon što su već isprobani različiti pristupi ali sa skromnim učinkom, treba ozbiljno razmisliti o alternativama – o promeni okruženja za Sajberuvce ili čak o promeni sistema u kom se dete obrazuje.

Iako mnogi roditelji na ovakvu promenu gledaju kao na poraz – što se gledajući sa aspekta šta svaki roditelj želi za svoje dete može razumeti, najvažnije je razmišljati šta je najviše u interesu deteta i njegovog budućeg razvoja.

Praksa govori da se za promenu okruženja/sistema školovanja roditelji odlučuju najpre ukoliko rezultati u usvajanju gradiva izostanu, međutim socijalni aspekt može biti podjednako ako ne i važniji činilac za razvoj deteta.

Zato je neophodno stalno pratiti razvoj i uklapanje Sajberuvceta, čak i onda kada se čini da sve teče željenim tokom. Potencijalne poteškoće i izazove će najpre primetiti samo dete, a ako dete nije spremno da o tome otvoreno razgovara, postojanje eventualnih dodatnih prepreka trebalo bi da konstatuju roditelji, zatim nastavnici u čijem odeljenju se dete nalazi, i naravno terapeut koji vodi dete kroz proces rehabilitacije od samog početka i koji bi trebalo da prilično dobro poznaje dete.

Veoma često u situacijama kada postoji problem na relaciji vršnjaka i /ili na relaciji profesor  – učenik, ispostavlja se da je u pitanju neadekvatna komunikacija i nerazumevanje. Zato se uvek kod ovakvih primera – kao što su pomenuti zastoji u uklapanju i napredovanju deteta savetuje investiranje dodatnog vremena i energije prvenstveno u upoznavanje druge strane, i u razumevanje osnovnih poriva za problematično ponašanje, zatim u razgovor i tek na kraju – ako ni ovakav pristup ne urodi plodom, na promenu okruženja.

U najvećem broju slučajeva Sajberuvca sama nauče kada i u kojoj meri treba da reaguju, a kada da ignorišu situaciju i generalno sama nauče kako da situaciju prevazilaze na optimalan način.

Diskretno i neprekidno praćenje dešavanja, razumevanje suštine eventualnih poteškoća i njihovo uspešno prevazilaženje ne retko predstavljaju jedan od najvećih izazova sa kojima se roditelji Sajberuvaca susreću tokom čitavog školovanja.

 

KOMENTAR: Sajberuvce se posebno zahvaljuje gospođi Danici Mirić, izuzetnom profesionalcu i poznavaocu rehabilitacije dece oštećenog sluha, surdologu nemerljivog iskustva i znanja , koja nas je svojim savetima i uvidima iz prakse podržala u pisanju serije tekstova pod nazivom „Sajberuvce u školi“.

 

Uloga učitelja – Sajberuvce u školi, 2. deo

Izazovi – Sajberuvce u školi, 1. deo

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Molimo Vas unesite odgovarajući broj * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.