New Picture (34)Kada govorimo o osobama koje imaju gubitak sluha, da li je poželjno reći „gluvi“ ili „oštećenog sluha“? Iako se na prvi pogled na čini tako ova tema je prilično kompleksna.

Medicinski pristup stepen gubitka sluha definiše vrlo egzaktno – zavisno od granice u decibelima ispod koje osoba postaje neosetljiva na zvuk, svrstava je u osobe blagog, umerenog ili ozbiljnog oštećenja sluha.  Tako da, ukoliko osoba na frekvencama do 2000 herca ne čuje zvuk tiši od 90 decibela (nivo buke koju proizvodi motorcikl na udaljenosti od 100 metara) , ta osoba se medicinski smatra gluvom.

Kulturološki gledano, stvari nisu tako jednostavne. U ovom slučaju preferirani termin kojim se neko opisuje ili želi da se drugi služe kada govore o njegovom/njenom oštećenju sluha najpre zavisi od izbora pripadnosti zajednici „Gluvih“ ili zajednici „čujućih“.

Kao što i zajednica „čujućih“ – kako se žargonski nazivaju osobe koje se pri sporazumevanju primarno koriste audio-verbalnom metodom tj. oralnim govorom, ima svoj jezik i kulturu, tako i zajednica „Gluvih“ ima svoja kulturološka obeležja od kojih je široj javnosti najpoznatiji znakovni jezik.  Veliko slovo na početku reči „Gluvi“ označava da se radi o pripadnosti posebnoj kulturi, a ne o stepenu gubitka sluha. Iako su u okviru svoje zajednice ostvarivali sasvim ispunjen život, „Gluvi“ su imali i i dalje imaju – priličan izazov da se uklope u opšte društvo u mnogim sferama društvenog života.  Sa pripadnicima zajednice „Gluvih“ se osim znakovnog jezika najefektnije komunicira uz podršku tumača, dok u nekim slučajevima neslužbene komunikacije pisani jezik, vizuelizacija sadržaja ili pak čitanje sa usana i govorni jezik mogu pomoći pri međusobnom razumevanju.

Pojava kohlearnih implanata je dodatno doprinela složenosti situacije, omogućivši osobama ozbiljno oštećenog sluha –koji su po medicinskim merilima smatrani gluvima, da spoznaju zvuk i razviju auditivno razumevanje i verbalni govor do izuzetnog stepena. Naravno, uz određene preduslove i izuzetno intenzivnu rehabilitaciju.

Ipak, kohlearni implanti i slušni aparati ne mogu zameniti prirodan sluh, a osobe koje ih koriste su bez ovih pomagala i dalje gluve osobe.  Zato tehnički,  gledano, ove osobe pripadaju obema kulturama, i „čujućoj“ i „Gluvoj“, i idealno bi bilo u budućnosti ukoliko bi imali pristup najboljem od obe kulture. Tako bi i same kulture nastavile da pozitivno evoluiraju. Međutim, ne misle svi tako. I dalje je čest slučaj da pripadnici kulture „Gluvih“ širom sveta protestuju protiv ugradnje kohlearnih implanata i čak odbijaju da prihvate gluve sa implantima.

Iako se ne retko viđa objašnjenje da je izbor pripadnosti kulturi „Gluvih“ ili „čujućih“ isključivo pitanje ličnog izbora pojedinca, ne možemo se u potpunosti složiti sa tim. Iako opcija kohlearnih implanata postoji, ona ne mora biti efikasna u svim slučajevima – posebno kod odraslih osoba koje su od rođenja potpuno lišene zvuka, ili kod izuzetnih slučajeva gluvoće kod dece.

S obzirom da je kod osoba sa bilo kojim stepenom gubitka sluha direktna komunikacija preferirana, mnogo je jednostavnije neposredno pitati osobu i/ili staratelja koji termin preferiraju po tom pitanju i koristiti ga u daljoj komunikaciji.

 

Linkovi korišćeni pri pisanju teksta:

https://www.verywell.com/deaf-or-hard-of-hearing-whats-the-difference-1048593

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Molimo Vas unesite odgovarajući broj * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.