U PETOM (V) i finalnom segmentu intervjua, pričali smo o važnosti integracije Sajberuvaca u oba sveta kojima pripadaju, dotakli se teme koja je uvek u fokusu – opcija učenja znakovnog jezika, a dobili smo i neke korisne savete. CEO intervju možete pročitati ovde, uključujući i PRVI (I), DRUGI  (II), TREĆI (III), ČETVRTI (IV) i ovaj, PETI deo.

#15 sajberuvce: Koliko je važno da se deca oštećenog sluha druže sa vršnjacima bez razvojnih poteškoća, a koliko je bitno održavanje kontakata/veza sa drugom decom oštećenog sluha?

DANICA MIRIĆ: Rekla bih da je i jedno i drugo korisno i važno. Dete oštećenog sluha  u kontaktu sa vršnjacima bez razvojnih poteškoća unapređuje govornu komunikaciju: razvija slušanje i očitavanje govora, bogati rečnik, trudi se da bolje izgovara kako bi ga razumeli, usvaja svakodnevne fraze, razvija rečenicu, socijalizuje se. Takođe i deca bez razvojnih poteškoća imaju korist od ovakvih druženja, pre svega razvijaju tolerantnost, uče se da prihvataju različitost i usvajaju druge načine komunikacije, neretko i gestovni  jezik. S druge strane, dete oštećenog sluha naročito ono sa skromnijim govorno jezičkim razvojem, može da se usled komunikacijske barijere oseća usamljeno, isključeno, ili  da stvori osećaj manje vrednosti. Stoga je značajno da se dete druži i sa vršnjcima oštećenog sluha, jer se bolje razumeju, manje su izolovani, stvaraju osećaj zajedništva i ne osećaju se inferiorno. Veoma često naša deca koja su u redovnom školskom sistemu i dalje imaju kontakte sa svojim drugarima sa kojima su bili na rehabilitaciji i razvijaju čvrste prijateljske odnose. Često nam govore „ ja imam drugare iz škole ili sa fakulteta, ali ono što mi predstavlja problem mogu da podelim samo sa svojim drugarom koji ne čuje, jer mi imamo iste probleme i najbolje se razumemo”.

#16 sajberuvce: Jedna od čestih tema o kojima se diskutuje u poslednje vreme je i opcija za učenje znakovnog jezika kod dece koja imaju oštećenje sluha – bez obzira na to koliko dobro napreduju sa razvojem razumevanja i verbalnog govora. Kakav je Vaš stav po ovom pitanju?

DANICA MIRIĆ: Rekla bih da je ova tema  aktuelna još od samih početaka edukacije gluvih i nagluvih osoba. U istoriji surdopedagogije, paraleno su radili „učitelji” koji su edukovali gluve i nagluve gestovnom metodom i oni koji su koristili oralnu metodu. Prvi su smatrali  da je znak prirodan način sporazumevanja gluvih i nagluvih osoba i da jedino tako oni mogu da izraze svoje misli, želje, namere i osećanja, odnosno da razumeju sagovornika i usvajaju informacije.

Pristalice oralne metode smatrale su da gluvi moraju usvajati verbalni  govor iz nekoliko razloga. Prvo, jer je on osnova za razvoj sposobnosti čitanja i pisanja, zatim omogućava komunikaciju sa  okolinom (većinskim okruženjem  ljudi koji čuju) i zato što je „znak” konkretan i nedozvoljava razvoj apstraktnog misljenja. Korišćenje znakovnog jezika  po njima je usporavalo ili onemogućavalo usvajanje govora pa su ga izričito zabranjivali.

402692-001Na ovakvim suprotstavljenim stavovima osnivane su javne privatne i državne škole za decu oštećenog sluha sve do Milanskog kongresa 1880. g. kada je usvojena deklaracija kojom je data prednost oralnoj metodi u obuci gluve i nagluve dece. U većini škola posle Milanskog kongresa u nastavi se primenjivala oralna metoda, a van nastave gluvi  i nagluvi su međusobno komunicirali gestom. Rezultati koje su postizali učenici  bili su skromni pa se od 60-ih godina prošlog veka u SAD-u sve više koristi i treći kombinovani – totalni metod. Zagovornici ovog metoda smatraju  da u obuci osoba oštećenog sluha treba koristiti sva sredstva kako bi se pospešio govorno jezički razvoj: gest, mimiku, daktilologiju, znakovni jezik, residualni sluh, govor i dr.

Kao rezultat dugogodišnje borbe gluvih osoba za priznavanje prava na samobitnost, Svetska federacija gluvih se kod UNESCO-a izborila da se gest prizna za svojevrstan linvistički sistem, i u poređenju sa nacionalnim govorom prihvati kao “bilingvalni izraz gluvih i nagluvih ljudi”. Na osnovu toga donet je niz deklaracija kojima se osobama oštećenog sluha priznaje pravo na postojanje vlastitog jezika i kulture. Na osnovu te deklaracije proistekao je niz preporuka koje su obavezujuće za članice UN, a između ostalih i ta da će se zemlje članice UN zalagati se ukidanje zabrane učenja znakovnog jezika kod gluve i nagluve dece.

Apsolutno se zalažem za ostvarivanje prava gluvih i nagluvih osoba na svoj jezik i kulturu.  Smatram da roditelji dece oštećenog sluha moraju da dobiju sveobuhvatnu i valjanu informaciju o svim značajnim pitanjima važnim za razvoj dece: dijagnostičke procedure, amplifikaciju, kohlearnu implantaciju,  ranu intervenciju, različite metode komunikacije i školovanja. To je izuzetno važno kako bi roditelji na osnovu tih informacija mogli da izaberu najbolje procedure i metode učenja za njihovo dete.

Moram da istaknem činjenicu da danas pojavom digitalnih slušnih aparata i kohlearnih implanata uz ranu detekciju i intervenciju većina gluve deca ima dobre preduslove za razvoj verbalnog govora, što je i cilj rehabilitacije.

Naravno da na početku rehabilitacije treba da koristimo sva sredstva koja omogućavaju bolju komunikaciju kao što su prirodni gest, pokret, mimiku, facijalnu ekspresiju. Kako dete ovladava govorom, tako se manje koriste neverbalna sredstva u komunikaciji. Kod one dece koja  dobro napreduju ne treba forsirati znakovni jezik dok ne usvoje govor. Poznato je da i deca  koja čuju kasnije progovaraju i sporije usvajaju govor ukoliko se razvijau u bilingvalnoj sredini (dvojezičnoj sredini).

Kada je dete usvojilo verbalni govor nema nikavih razloga da ne nauči i znakovni jezik jer je to deo kulture Gluvih, a oni sami će biti bogatiji za još jedan jezik. Ukoliko dete sporo ili nikako ne usvaja govor  svakako treba razmotriti opciju učenja znakovnog jezika.

#17 sajberuvce: Ovde smo uglavnom navodili savete i odgovore na pitanja roditelja. Imate li neki savet/sugestiju za svoje kolege koji su na pragu bavljenja ovim izuzetno zahtevnim, odgovornim i humanim pozivom?

DANICA MIRIĆ: Oni koji se bave ovim poslom pre svega treba da ga vole i da mu budu posvećeni. Uvek moraju da imaju na umu činjenicu da svojim delovanjem ili nedelovanjem utiču na živote dece i njihovih porodica. Ta odgovornost ih obavezuje na permanentno učenje i praćenje novina ne samo u našoj nauci nego i srodnih nauka. Razmena mišljenja, konsultacije i savetovanje sa kolegama su sastavni deo te odgovornosti.

#18 sajberuvce: Šta je to što je Vaš savet Sajberuvcetu za budućnost? Šta biste voleli da vidite sa naše strane?

DANICA MIRIĆ: Sajberuvcetu bih savetovala da svoje postojanje i rad ne bazira samo na  „entuzijazmu” već na istrajnosti i „profesionalizmu”. Većina dosadašnjih aktivnosti roditelja najčešće je bila „kratkog daha”, jer je počivala na angažmanu pojedinih roditelja u datom trenutku dok su njihova deca bila mala. Tako su u nekoliko navrata formirana Udruženja roditelja, radi ostvarivanja određenih prava iz domena zdravstvene, invalidsko-penzione i socijalne zaštite,  školovanja i dr. Kako su deca stasavala i savladavala prepreke tako su se i njihovi roditelji sve manje  angažovali u okviru udruženja i ona su se postepeno gasila. Volela bih sa vaše strane da vidim pokretanje inicijativa za rešavanje određenih problema koja se susreću u praksi, mobilisanje javnosti za ostvarivanje prava dece oštećenog sluha i nekoga ko će se zalagati za poštovanje dobrih zakonskih rešenja. Bilo bi dobro da Sajberuvce da prostora osobama oštećenog sluha i njihovim roditeljima da iznesu svoja iskustva na putu do uspešne inkluzije. Uloga roditelja je naročito značajna kada je u pitanju rehabilitacija i obrazovanje dece. Da bi roditelji mogli da donesu odluke i učestvuju u radu timova koji planiraju podršku za decu neophodno je da budu dobro informisani i da razumeju svoju ulogu. Sajberuvce je izvor korisnih informacija namenjenih roditeljima dece oštećenog sluha.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Molimo Vas unesite odgovarajući broj * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.