U ovom, četvrtom segmentu intervjua, akcenat je na položaju porodica dece oštećenog sluha – kvalitet života i osnovni faktori za njegovo poboljšanje. Ovde možete pročitati PRVI, DRUGI i TREĆI deo intervjua.

#12 sajberuvce: Što se tiče porodica dece oštećenog sluha – kako biste opisali njihov satus nekada i sada, i izazove sa kojima se suočavaju? Gde im je podrška najpotrebnija i ko bi mogao da im je pruži?

DANICA MIRIĆ: Porodica  danas, kao  osnovna ćelija društva, pod uticajem globalnih ekonomsko društvenih odnosa doživljava niz promena, pa često čitamo i slušamo da je u krizi. Na kvalitet života današnje porodice i međusobne odnose u njoj, utiče sve slabiji materijalni položaj, sve veće odsustvo roditelja od kuće zbog radnih obaveza, manjak kvalitetno provedenog vremena sa decom, uticaj medija i drugih institucija na vaspitanje dece i dr. Sve promene koje se globalno dešavaju u društvu utiču i na porodicu deteta oštećenog sluha. Pored toga, ove porodice su izložene dodatnim materijalnim izdacima kao što su nabavka kvalitetnih slušnih pomagala, didaktičkih i edukativnih sredstava. Poseban problem predstavlja odvojen život i povećani izdaci zbog boravka, ili odvođenja dece na rehabilitaciju u druge gradove. Zbog loše ekonomske situacije u kojem se nalazi naše društvo suočeni su sa uskraćivanjem ili umanjenjem prava iz domena invalidske i socijalne zaštite na koja su nekada imali pravo.

Bez obzira na lošije materijalne uslove i promene u našem društvu, status porodice dece oštećenog sluha nekada i sad suštinski je ostao isti.

Najveći problem porodice dece oštećenog sluha proističe direktno iz činjenice da imaju dete sa smetnjama u razvoju.  Šok i bol izazvan saznanjem da njihovo dete ima oštećen sluh, suočavanje i prihvatanje tog stanja, odnos okoline prema njima i detetu odražava se i na njihove međusobne odnose. Nije lako doneti odluku šta dalje i kako pomoći svom detetu, a da prethodno o tome ništa ne znate. Najčešće, roditelji kroz ovaj težak period prolaze sami bez dovoljno stručne pomoći i podrške.

Smatram da bi bilo bi neophodno formirati mobilne timove podrške pri razvojnim savetovalištima koji bi pružili psihološku pomoć roditeljima. U timovima bi pored stručnjaka trebalo da budu i roditelji koji su već prošli kroz ovakvo iskustvo.

Udruženja osoba i  roditelja dece oštećenog sluha te stručna javnost trebalo bi aktivnije da rade na podizanju nivoa svesti u društvu o potrebi pružanja pomoći porodicama dece oštećenog sluha.

#13 sajberuvce: Šta su prioriteti na kojima treba raditi da bi se poboljšao kvalitet života i društveni status dece oštećenog sluha i njihovih porodica?

DANICA MIRIĆ: Najvažniji zadatak je omogućiti  ranu dijagnostiku i rehabilitaciju dece oštećenog sluha kako bi se smanjile negativne posledice oštećenja sluha i unapredio njihov psihofizički razvoj. Neophodno je stvarati uslove za njihovo uključenje u vrtiće i škole uz adekvatnu podršku, a kasnije i zapošljavanje. Treba raditi na tome da se stvore uslovi za produžetak bolovanja roditelja radi nege, lečenja i rehabilitacije dece i posle pete godine. Takođe je potrebno obezbediti pravo na novčanu nadokandu za tuđu negu i pomoć koja se deci oštećnog sluha u poslednje vreme uskraćuje donošenjem izmena pravilnika ili njegovim tumačenjem.

Iako postoje pozitivni zakonski propisi, konvencije i preporuke kojima se deci sa smetnjama u razvoju pa tako i deci oštećenog sluha garantuje pravo na lečenje, školovanje po jednakim uslovima kao i deci urednog razvoja, zatim zapošljavanje kao i zabrana diskriminacije, u praksi to često nije tako. Postoji niz primera u kojima deca ne ostvaruju pravo na adekvatnu rehabilitaciju i školovanje. Često im se onemogućava dobijanje uputa za lečenje i rehabilitaciju van mesta boravka,  upis u vrtiće uz objašnjenje da nema dovoljno mesta, u školi su bez adekvatne podrške i mogućnosti da prate nastavu. Kada je srednje i visoko obrazovanje u pitanju tu je situacija još složenija, jer ono nije obavezno.

U našem društvu postoji niz benificija kojima se stimuliše zapošljavanje invalida, ali poslodavci suočeni sa nizom predrasuda neretko izaberu da umesto zapošljavanja uplate novčani iznos u fond koji je osnovan u tu svrhu. Sa svim ovim problemima porodica se uglavnom nosi sama bez dovoljno informacija o tome kakva su njihova prava i na koji način ih ostvariti. Povremeno se formiraju kancelarije ili udruženja uglavnom na privatnoj inicijativi za pojedina pitanja. Oni egzistiraju onoliko dugo koliko traju projekti i novčana sredstva dobijena na konkursu. To naravno nije rešenje, društvo treba naći sredstva za kontinuiranu podršku i pomoć deci i njihovim porodicama.

#14 sajberuvce: Koliko opšta javnost zna o situaciji oštećenja sluha i koliko je podizanje svesti javnosti o problematici i, što je još važnije, adekvatnoj interakciji sa decom oštećenog sluha, bitno?

DANICA MIRIĆ: Opšta javnost još uvek zna jako malo o oštećenjima sluha. Uglavnom o tome postoje određene predrasude i stereotipi. Podizanje svesti javnosti je jedan od ključnih zadataka Udruženja osoba oštećenog sluha, roditelja i stručnjaka, jer bez toga ne može biti pomaka na ovom području. Stoga je jako važno da se deca oštećenog sluha od najmlađeg uzrasta uključuju u vrtiće i škole zajedno sa vršnjacima koji čuju kako bi učli jedni od drugih, razvijali zajedništvo i tolerantnost.

U poslednje vreme primećuju se mali, ali nedovoljni pomaci i na tom planu. Javnost se na TV-u susrece sa vestima na znakovnom jeziku, povremeno se pojavljuju emisije posvećene nekoj temi iz oblasti oštećenja sluha i kampanje kao što je bila i ova za kupovinu skrinera. Ponekad se pojavi i reportaža o mladim uspešnim ljudima oštećenog sluha. U medijima bi trebalo u većoj meri promovisati uspehe osoba oštećenog sluha, ukazivati na njihove potencijale, edukativne i radne sposobnosti. Na taj način ce ljudi razvijati svest o potrebi uključenja osoba oštećenog sluha u društvene tokove na ravnopravnoj osnovi.

NASTAVIĆE SE

Ovde možete pročitati PRVI, DRUGI i TREĆI deo intervjua.

PETI i poslednji deo intervjua sadržaće odgovore:

Koliko je važno da se deca oštećenog sluha druže sa vršnjacima bez razvojnih poteškoća, a koliko je bitno održavanje kontakata/veza sa drugom decom oštećenog sluha?

Jedna od čestih tema o kojima se diskutuje u poslednje vreme je i opcija za učenje znakovnog jezika kod dece koja imaju oštećenje sluha – bez obzira na to koliko dobro napreduju sa razvojem razumevanja i verbalnog govora. Kakav je Vaš stav po ovom pitanju?

Ovde smo uglavnom navodili savete i odgovore na pitanja roditelja. Imate li neki savet/sugestiju za svoje kolege koji su na pragu bavljenja ovim izuzetno zahtevnim, odgovornim i humanim pozivom?

Šta je to što je Vaš savet Sajberuvcetu za budućnost? Šta biste voleli da vidite sa naše strane?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Molimo Vas unesite odgovarajući broj * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.