U ovom, III delu očekuju Vas odgovori na pitanja optimalne učestalosti rehabilitacionih tretmana, o prisustvu roditelja tokom tretmana i o saradnji između roditelja i terapeuta. PRVI deo i DRUGI deo intervjua.

#8 sajberuvce: Koja učestalost tretmana sa terapeutom bi trebalo da bude dovoljna detetu da se razvija dobrim tempom, a da opet ne bude propterećeno?

DANICA MIRIĆ: Moje je mišljenje da dete treba da bude uključeno u svakodnevni treman sa terapeutom, kad god je to moguće, jer jedino tako može da se kontinuirano stimuliše i prati njegov razvoj.

Koliko često će dete biti uključeno u  tretman zavisi od mnogih faktora, a pre svega od detetovih sposobnosti, mogućnosti  roditelja i dostupnosti rehabilitacionog centra. Učestalost tretmana sama po sebi ne dovodi do preopterećenosti deteta nego zahtevi i program  koji nije srazmeran njegovim trenutnim mogućnostima. Roditelji u želji da dete što bolje napreduje često odvode decu na više tretana u toku dana i to kod različitih terapeuta. Svaki terapeut radi sa detetom svoj „program”: jedan uči „voće” drugi „povrće”, treći vežba izgovor, a roditelj kod kuće opet radi ono što se njemu čini da je važno. To pojedina deca sa dobrim sposobnostima i mogu da podnesu. Nažalost, većina dece, a naročito ona koja sporije napreduju, biće samo umorna, zbunjena, slabe pažnje i motivacije. Neretko efekat je sasvim suprotan, sigurna sam da su manje opterećeni bolje bi napredovali.

Naravno da učestalost tretmana terapeut  u toku vremena može menjati u dogovoru sa ostalim članovima tima i roditeljima u zavisnosti od napredovanja deteta i od potreba deteta.

#9 sajberuvce: Da li je prisustvo roditelja na tretmanima očekivano ili ne, i zbog čega?

DANICA MIRIĆ: Prisustvo roditelja na početku tretmana je obavezno. To je period adaptacije deteta na terapijsku situaciju, upoznavanja roditelja sa prirodom oštećenja sluha, amplifikacijom, metodama i tehnikama učenja govora i uopšte komunikacije sa detetom.Tokom tog perioda terapeut i roditelj se međusobno upoznaju i uspostavljaju kontakt i saradnju. Roditelj postavlja pitanja i dobija odgovore o svemu što ga interesuje u vezi njegovog deteta.U prvim danima saradnja teraputa i deteta se često odvija posredno preko roditelja. Postepeno terapeut u tom postupku preuzima vodeću ulogu.

U praksi imamo različite stavove  po pitanju prisustva roditelja na tretmanu. U nekim ustanovama roditelji samo pasivno posmatraju rad teraputa i deteta dok u drugim sami izvode vežbe po njegovom uputstvu i smernicama. Često se dešava da dete lošije sarađuje i da ne želi da vežba tokom tretmana, pa traži „zaštitu”od roditelja i to je  glavni razloga zašto roditelji ne prisustvuju tretmanu.

#10 sajberuvce: Koliko je bitna dobra saradnja između roditelja i terapeuta, i šta ona treba da podrazumeva? Kako roditelji da prepoznaju terapeuta koji je najbolji izbor za rad sa njihovim detetom?

DANICA MIRIĆ: Dobra saradnja između roditelja i terapeuta je izuzetno značajna za uspeh rehabilitacije. Osnov te saradnje je redovna komunikacija, poverenje i razumevanje. Ukoliko nema dobre komunikacije  i poverenja između roditelja i teraputa proces rehabilitacije ne može sa uspehom ni da se odvija.

To podrazumeva – pre svega, redovne sastanke tokom kojih ce roditelj moći da dobije odgovore na sva pitanja značajna za njega i njegovo dete, a odnose se na oštećenje sluha, slušna pomagala, razvoj govora, proces i metode rehabilitacije, napredovanje deteta i  njegovu perspektivu i dr. Razgovor je uvek dvosmeran i partnerski, jer omogućava i terapeutu da se upozna sa porodicom deteta, njegovim navikama, ponašanjem, interesovanjima, odnosima u porodici i da dobije sve one informacije koje su ključne za uspeh rehabilitacije.Terapeut mora da razume postupke roditelja, to ne znači da ih odobrava ili da se slaže sa njima već da shvata zašto roditelj tako reaguje. U skladu sa time, terapeut ne izdaje naređenja i uputstva šta roditelj treba da radi već u savetodavnom razgovoru zajednički pronalaze najbolje rešenje za dete i određenu situaciju u datom trenutku.

Onaj terapeut koji ima dobru komunikaciju sa detetom i roditeljem je pravi izbor za to dete.

#11 sajberuvce: Osim redovnog rada sa terapeutom, koji su najvažniji faktori uspešne rehabilitacije oštećenja sluha?

DANICA MIRIĆ: Svi ovi  faktori koje sam navela u prethodnom odgovoru utiču na postignuća dece tokom procesa rehabilitacije. Smatram da je najavažniji faktori uspešne rehabilitacije dete sa svojim potencijalom i njegovi roditelji, odnosno sredina u kojoj se razvija. Ukoliko je dete voljeno, prihvaćeno, a roditelji nisu samo „učitelji i terapeuti” sa kojima dete uči lekcije kod kuće već komuniciraju, vaspitavaju i podržavaju svoje dete onda uspeh neće izostati.

PRVI deo i DRUGI deo intervjua.

 

NASTAVIĆE SE

U IV delu intervjua čitaćete o:

Što se tiče porodica dece oštećenog sluha – kako biste opisali njihov satus nekada i sada, i izazove sa kojima se suočavaju? Gde im je podrška najpotrebnija i ko bi mogao da im je pruži?

Šta su prioriteti na kojima treba raditi da bi se poboljšao kvalitet života i društveni status dece oštećenog sluha i njihovih porodica?

Koliko opšta javnost zna o situaciji oštećenja sluha i koliko je podizanje svesti javnosti o problematici i, što je još važnije, adekvatnoj interakciji sa decom oštećenog sluha, bitno?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Molimo Vas unesite odgovarajući broj * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.