U prvom delu intervjua smo predstavili našu sagovornicu, mr Danicu Mirić, i razgovarali na teme surdologije, uticaju novih tehnologija na rehabilitaciju Sajberuvaca, kao i o ključnim faktorima za njihov uspešan razvoj.

Drugi deo posvećen je rehabilitaciji iz ugla osnovnog pristupa situaciji, trajanju procesa, kao i nekim posebno izazovnim situacijama za roditelje: limitirana dostupnost terapeuta i/ili nenapredovanje deteta.

Na kraju ovog – drugog dela intervjua, nalaze se teme o kojima ćete čitati u narednom, trećem delu teksta od ukupno pet delova koji će biti objavljeni. Prijatno čitanje!

II DEO


#4 sajberuvce: Šta roditelji dece oštećenog sluha treba da znaju kada se suoče sa dijagnozom oštećenja sluha? Šta je to najvažnije što roditelji treba da rade i čemu da nauče decu oštećenog sluha?

Nanny1DANICA MIRIĆ: Mislim da je najvažnije da znaju da se naša deca mogu osposobiti za samostalan život i rad, da mogu da se brinu o sebi i formiraju svoje porodice. Rekla bih, da je ovo  želja i najvažniji životni cilj svakog roditelja bez obzira da li se radi o deci sa urednim razvojem ili deci sa smetnjama u razvoju. Naravno, da bi se dete oštećenog sluha osposobilo za život i rad potreban je veliki angažman same dece, roditelja, šire porodice, institucija i čitave društvene zajednice. To nije ni malo lako, moraju da budu strpljivi, uporni i istrajni.

#5 sajberuvce: Koliko u proseku traje proces rehabilitacije deteta oštećenog sluha nakon kog se ono može uspešno uključiti u opšti obrazovni sistem?

imagesdatafiles137351DANICA MIRIĆ: Rehabilitacije dece oštećenog sluha je dugotrajan proces i traje nekoliko godina. Dužina rehabilitacije, kao i njen uspeh, zavise od mnogih faktora, pre svega od stepena i vremena nastanka oštećenja sluha i početka re/habilitacije, detetovih ukupnih sposobnosti, odsustva dodatnih oštećenja i smetnji, njegovog emotivnog stanja, komunikacijskog potencijala, motivisanosti deteta za učenje, angažmana roditelja, tipa i učestalosti rehabilitacije, kao i od toga kojim tipom slušnih pomagala je opremljeno dete. Rana dijagnostika, kao i uvođenje novih metoda u lečenju i rehabilitaciji dece oštećenog sluha, uz primenu kohlearnih implanata i digitalnih slušnih aparata, omogućili su brže napredovanje dece oštećenog sluha u procesu usvajanja govora i jezika.

Moje osobno mišljenje je da je deci potrebna i dalje intenzivna rehabilitacija ne samo tokom čitavog predškolskog perioda,već  podrška i praćenje tokom školovanja. Oštećenje sluha utiče na celokupan razvoj deteta, a ne samo na njegov govor. Kako će se dete uklopiti u opšti obrazovni sistem zavisi od detetovih sposobnost, karakteristika njegove ličnosti i sredinskih faktora, a ne samo od nivoa razvijenosti govora i jezika. Tokom svoje prakse imala sam  decu sa dobro razvijenim verbalnim govorom koja se nisu uklopila u redovan školski sistem pa su nastavila školovanje  specijalnoj školi i decu sa skromnijim govorno-jezičkim razvojem koja su bila dobro adaptirana u opšti obrazovni sistem.

#6 sajberuvce: Šta raditi ukoliko je terapija nedostupna i/ili nije dostupna u dovoljnoj meri – kako roditelji da rade sa detetom?

DANICA MIRIĆ: Roditelji bi morali da nađu načina da budu u kontaktu sa surdologom u ustanovi gde je započeta rehabilitacija.U slučaju kad dete ne može svakodnevno da bude na tretmanu, predlažu se povremeni dolasci na rehabilitaciju, ambulantno ili stacionarno. U  tim povremenim tretmanima surdolog pored rada sa detetom obučava roditelje i daje savet za rad  kod kuće. On će takođe dati plan i predložiti određene aktivnosti do sledećeg dolaska na rehabilitaciju. Najčešče se predlaže uključenje deteta u vrtić radi socijalizacije i daljeg razvoja govora. Ukoliko postoji logoped u mestu boravka savetuje se odlazak na vežbe.

03.01.04aNajvažnije je da dete i roditelj uspostave komunikaciju. Svaka aktivnost u toku dana je pogodna za komunikaciju od trenutka kada se dete probudi, pa do odlaska na spavanje. Veoma je važno da roditelj pored stalne komunikacije odredi i vreme kada će ciljano da radi sa detetom.Savetovala bih da to bude svakog dana u isto vreme kako bi dete naučilo da je to vreme za  vežbanje i u tom slučaju će pružati manje otpora u radu. Vežbice bi trebale da budu interesantne za dete, na mlađem uzrastu isključivo kroz igru. U radu treba da se koriste zvučne igračke, muzički instrumenti, slikovnice i drugi slikovni materijal. Danas na tržištu postoji bogata ponuda edukativnog materijala namenjenog deci. Naravno, materijal mora da bude prilagođen uzrastu i trenutnom nivou govorno-jezičkog razvoja deteta. Pored govora potrebno je podsticati celokupan razvoj deteta, grubu i finu motoriku, grafomotoriku, opažanje, razvijati osećaj za lepo i dr. Zato zajedno sa detetom treba crtati, seckati, lepiti sličice, praviti „slikovnice”, oblikovati pomoću plastelina ili testa figurice, imenovati i govoriti sve što se radi.

#7 sajberuvce: Šta ukoliko dete ne napreduje?

DANICA MIRIĆ: Ukoliko dete ne napreduje trebalo bi pronaći odgovor na pitanje „zašto?”. To se uvek odvija kroz analizu svih subjektivnih i objektivnih faktora koji mogu dovesti do toga. Treba ispitati kakve su sposobnosti deteta, da li su osim oštećenja sluha prisutne  i druge smetnje ili poremećaji, kakav je odnos na relaciji dete-roditelj-terapeut, da li je ono obuhvaćeno adekvatnim tretmanom, kakva je učestalost tog tretmana i dr.  Ako postoji sumnja da su kod deteta  prisutne i druge smetnje ili poremećaji neophodno je izvršiti dodatne specijalističke preglede kako bi se primenili adekvatni terapijski postupci. To u nekim slučajevima podrazumeva  uključenje i drugih članova stručnog tima u tretman deteta (psihologa,psihijatra, neurologa i dr).

Walk towards the sun
Walk towards the sun

Treba znati da dinamika emocionalnog, intelektualnog i socijalnog  razvoja ne ide kod sve dece istim tempom, kao i da razvoj nije „pravolinijski“. Neka deca jednostavno ne napreduju u određenom periodu onako kako bi se očekivalo jer imaju svoj tempo. Treba im dati vremena, biti strpljiv, nekada i prevelik pritisak i očekivanja mogu da ih sputavaju i blokiraju.

Zato neki stručnjaci smatraju da pre postavljanja konačne dijagnoze treba više vremena posvetiti opservaciji i praćenju razvoja deteta uz primenu adekvatnih skala i testova.

NASTAVIĆE SE…

PRVI DEO intervjua

TREĆI DEO intervjua

III DEO intervjua donosi odgovore na pitanja: Koja učestalost tretmana sa terapeutom bi trebalo da bude dovoljna detetu da se razvija dobrim tempom, a da opet ne bude propterećeno? Da li je prisustvo roditelja na tretmanima očekivano ili ne, i zbog čega? Koliko je bitna dobra saradnja između roditelja i terapeuta, i šta ona treba da podrazumeva? Kako roditelji da prepoznaju terapeuta koji je najbolji izbor za rad sa njihovim detetom? Osim redovnog rada sa terapeutom, koji su najvažniji faktori uspešne rehabilitacije oštećenja sluha?

I DEO – INTERVJU SAJBERUVCE: mr Danica Mirić

Gospođa Danica Mirić, jedno je od najpoznatijih imena na našim prostorima u oblasti rehabilitacije sluha i govora.

Sa diplomom profesorke defektologije i radnim iskustvom od skoro četiri decenije, gospođa Danica – alias, Teta Dana, pomogla je roditeljima da izvedu na put veliki broj dece oštećenog sluha. Osim po izuzetnom profesionalnom iskustvu, gospođa Danica je kako u krugovima kolega profesionalaca koji se bave pružanjem podrške deci oštećenog sluha u različitim oblastima života, tako i u krugovima porodica dece oštećenog sluha, poznata i kao izuzetna osoba, nepresušne energije, optimizma i spremnosti da pomogne. Posvećena stalnom usavršavanju i praćenju najnovijih tehnologija i trendova, magistrirala je (2009. godine) upravo na temu kojom se intenzivno bavi poslednjih deset godina, a to je oblast auditivnog i govorno-jezički razvoja dece sa kohlearnim implantom. U Kliničkom centru Srbije, Klinike za ORL i MFH, radi od početka 1985. i autor je brojnih naučnih radova iz oblasti defektološke dijagnostike i rehabilitacije dece oštećenog sluha. Predsednica je Udruženja surdoaudiologa Srbije. Gospođa Danica od profesionalnog ima bogatiji samo bračni staž J Majka je troje dece i baka jednog divnog školarca.

Sa gospođom Danicom razgovarali smo o mnogim, za nas bitnim temama – o (re)habilitaciji dece oštećenog sluha i ključnim faktorima uspeha. Veoma smo zahvalni našoj sagovornici na strpljenju i energiji uloženoj u odgovaranje na sva pitanja koja smo imali.

Radi bolje preglednosti i čitljivosti intervjua, Sajberuvce je odlučilo da sadržaj objavi iz nekoliko delova. Sav objavljeni sadržaj će biti dostupan na sajtu u svakom trenutku.

Prijatno čitanje Vam želimo!

I DEO

#1 sajberuvce: Ko su surdolozi i koja je danas razlika između surdologa i logopeda – sa pojavom kohlearnih implanata i drugih savremenih slušnih pomagala?

DANICA MIRIĆ: Surdolog je stručnjak koji se bavi prevencijom, otkrivanjem, defektološkom dijagnostikom i re/habilitacijom dece oštećenog sluha. Njegov osnovni zadatak je razvoj komunikacije, slušanja i govora kod gluve i nagluve dece kako bi se osposobila za samostalan život i rad. Za ostvarenje ovog cilja u radu koristi različite metode i tehnička pomagala.

Pojava kohlearnog implanta i savremenih slušnih pomagala omogućili su da i deca sa veoma teškim oštećenjem sluha mogu da primaju zvuk iz okoline. Oni sada postižu bolje i brže rezultate na planu razvoja slušanja i govora, ali su to i dalje deca oštećenog sluha. Prag sluha sa audio procesorom na implantiranom uvu je u rangu lake nagluvosti (između 20 i 40 dB) dok je na drugom, neimplantiranom uvu,  oštećenje veoma teškog stepena. U funkcionalnom smislu ova razlika daje osećaj kao da je prag sluha i niži za još nekoliko decibela. Zato je veoma važno da se na drugom uvu nosi slušni aparat u slučaju da izostaje bilateralna (obostrana) implantacija. Iako deca sa kohlearnim implantom (u daljem tekstu KI) na prirodniji način usvajaju govor oni i dalje zahtevaju primenu nekih specifičnih postupakа i korišćenje metoda auditornog treninga.

Surdolog je za razliku od logopeda obučen da koristi i podešava savremena slušna pomagala i KI te da u skladu sa time prati i uočava promene u auditivnom funkcionisanju deteta.  Na taj način  omogućava detetu oštećenog sluha optimalne uslove za razvoj slušanja, govora i jezika.

#2 sajberuvce: Kakve promene u procesu rehabilitacije su donele savremene tehnologije?

DANICA MIRIĆ: U suštini, svi oni opšti principi koji se primenjuju u radu sa decom oštećenog sluha su ostali isti. Deca usvajaju iste faze auditivnog i lingvističkog razvoja, tj. faze razvoja slušanja i govora, i ne mogu ih preskakati. Dete ne može da razume govor, a da prethodno nije prošlo kroz fazu -primećivanja, razlikovanja i identifikacije zvukova.

Razlika je u tome što je primena savremene tehnologije omogućila  bolje i brže rezultate na planu razvoja govora i jezika kod dece oštećenog sluha.

Deca sa ekstremnim oštećenjem sluha koristeći klasičnu amplifikaciju (slušne aparate) mogla su da demonstriraju naučeno tek posle nekoliko meseci mukotrpnog uvežbavanja i drila. Verbalni govor su usvajala koristeći preostali  sluh uz pomoć očitavanja govora sa lica i usana sagovornika. Rezultati u govorno-jezičkom razvoju su bili kod većine dece veoma skromni. Govor gluve dece karakterisao je nerazumljiv izgovor, siromašan rečnik, kratka rečenica, agramatizam i loše razumevanje govora. Govor gestovima  je bio njihov prirodan način komunikacije sa okolinom. Samo mali broj dece mogao je da izgradi relativno prihvatljiv verbalni govor i pohađa redovnu školu. Ostali su se školovali u specijalnim školama i osposobljavali za zanimanja koja su bila lošije plaćena.

Danas uz primenu savremene tehnologije promene u auditivnom i govorno-jezičkom razvoju  dešavaju se mnogo brže, i mogu se meriti danima pa i satima. Prag sluha dece sa kohlearnim  implantom je u granicama socijalnog kontakta pa govor usvajaju na prirodniji način, pretežno auditivnim, a ne vizelnim putem. Izgovor je mnogo bolji, jer sada  imaju mogućnost percepcije i visokofrekventnih glasova. Deca koja su implantirana na vreme i uključena u rani tretman, uz sve ostale povoljne uslove, mogu da razviju govor kao i dete koje čuje. Većinom se uključuju  u  redovnu školu i osposobljavaju za prestižna zanimanja.

Nažalost, i danas ima dece koja ne ostvaruju dobre rezultate u govorno–jezičkom razvoju zbog različitih faktora, a pre svega jer nisu na vreme dijagnostikovana, opremljena aparatima tj. amplifikovana, implantirana, uključena u rani tretman, imaju nepovoljne porodične uslove ili dodatne smetnje/oštećenja.

Dobri rezultati na planu rehabilitacije dece oštećenog sluha mogu se postići samo uz poštovanje svih surdoloških i audioloških principa, saradnju sa roditeljima i podršku šire društvene zajednice.

#3 sajberuvce: Koji faktori su, po Vašem iskustvu, presudni za to da li će dete oštećenog sluha izrasti u samouverenu, zadovoljnu i samostalnu osobu?

DANICA MIRIĆ: Na razvoj ličnosti utiču biološki i socijalni faktori. Porodica je najvažniji činilac formiranja ličnosti. Njen uticaj je najveći u prvim godinama života. Ona mora da pruži detetu osećaj sigurnosti. Samo voljeno dete i ono koje raste u toploj stimulativnoj porodičnoj atmosferi može se razviti u samouverenu, zadovoljnu i samostalnu osobu. Roditelji ne treba da budu ni popustljivi ni prestrogi, već samo dosledni. Nedoslednost razvija osećaj nesigurnosti. Popustljivi roditelji koji ispunjavaju svaki zahtev svog deteta formiraće razmaženo i nekritično dete. Dete prestrogih roditelji koji postavljaju previsoke zahteve biće nesigurno, nesamostalno i frustrirano. Detetu se treba dati do znanja da je nešto dobro uradilo, a ne samo isticati ono što je loše. To ne znači da ponašanje koje nije adekvatno treba tolerisati. I dete oštećenog sluha treba da se vaspitava.

KRAJ I DELA

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Molimo Vas unesite odgovarajući broj * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.