1. Veoma je važno od samog početka uspostaviti određena pravila u vezi sa verbalizacijom. Kod male dece, samo verbalni pokušaji komuniciranja treba da budu prepoznati i prihvaćeni. U mnogim aktivnostima opisanim na ovom web sajtu traži se od roditelja da čekaju dok dete nešto ne traži ili da komentar na nešto. Čekanje, da bi se detetu dalo dovoljno vremena da verbalizuje svoje misli, je veoma često najteza stvar koju treba da uradite. Kada uspostavite spontanu verbalizaciju pri konverzaciji i pri zahtevima, vežbanje razumljivog i pravilnog izgovora glasova i/ili rečenica postaje mnogo lakše.
  1. Verbalizujte svaku aktivnost i koristite verbalne znake kao sto je:”Čujem to!” pokazujuci na svoje uho da biste detetu rekli da obrati pažnju na ono što čuje. Osigurajte da ono što govorite u određenom trenutku odgovara onome što u tom trenutku radite.
  1. Pažljivo slušanje i obraćanje pažnje na inicijalne pokušaje verbalizacije vašeg deteta je od krucijalnog značaja. Značenje se može razumeti iz konteksta, a samoglasnici i suglasnici koje dete koristi vam daju vrednu informaciju o tome sta dete čuje i kako to razume (procesuira).
  1. Duže fraze su jednostavnije da se čuju i razumeju od pojedinačnih reči. Zato, uvek koristite više od jedne reci kada razgovarate sa detetom. Kada je savladavanje određene pojedinačne reči ili zvuka cilj lekcije, ove reči uvek treba da budu prezentovane/korišćene kao deo fraze ili rečenice.
  1. Na početku, deca obraćaju više pažnje na ono što čuju poslednje. Stoga, koristite vašu ključnu reč na samom kraju rečenice. Tokom vremena, kako sposobnost vašeg deteta da razume bude rasla, ključne reči možete da koristite na njihovom uobičajenom mestu u rečenici.
  1. Izbegavajte korišćenje mnogo pitanja ili naredbi. Na primer, reci:”Da li hoćeš da sedneš?” ili samo: “Sedi.” ne zahteva od vašeg deteta da ista kaže. Umesto toga, koristite konverzacijski pristup kao što je:”Meni se dopada žuta stolica.” Ili “ Ja ću da sednem.” i onda pogledajte u vaše dete sa očekivanjem, čekajuci na odgovor.

Osim gore pomenutih, postoje i specifične tehnike koje možete koristiti kada razgovarate sa decom koja uče govorni jezik i koja su u početnoj fazi slušanja. To su “pričanje sa samim sobom” i “paralelna priča”. One su opisane u segmentu AVT-auditorno verbalne tehnike na sajtu www.evdcweb.org.

Izvor: www.evdcweb.org

© 2009-2015 Pratibha Srinivasan

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Molimo Vas unesite odgovarajući broj * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.