20151126_110852

U Beogradu, 25.11.2015. u organizaciji OŠ”Stefan Dečanski” održana je sedma po redu međunarodna konferencija “Koračam i slušam”, posvećena radu sa osobama oštećenog sluha.

Konferenciji su prisustvovali predstavnici preko 30 institucija iz zemlje i regiona koje su na neki način u dodiru sa tematikom, kao i predstavnici proizvođača kohlearnih implanata i slušnih aparata. Roditelji su bili prisutni u vrlo malom broju, ali tu je bilo i Sajberuvce – sa ciljem da uradi ono što svako dobro Sajberuvce ima za zadatak, a to je da pažljivo sluša, razume i prenese dalje.

Ove godine tema skupa je „Novine i praktičan pristup u radu sa osobama oštećenog sluha- korisnicima kohlearnog implanta”. Glavni govornici bili su odabrani profesionalci sa Instituta za majku i dete u Beogradu, sa Klinike za ORL i MFH Kliničkog centra Srbije, iz OŠ”Stefan Dečanski”, zatim predstavnici Cochleara i MED-EL-a i gosti predavači iz Hrvatske i Crne Gore.

Zadatak organizatora je bio izazovan, posebno u segmentu prilagođavanja tema i sadržaja prezentacija publici koja je varirala od vaspitača iz redovnih vrtića i škola, do audiologa i defektologa koji se decenijama bave ovom strukom. Posećenost je bila dobra, prezentacije relevantne i interesantne , a sama organizacija događaja – po mom skromnom mišljenju, uspešna. Odlično je što u Srbiji postoji tradicionalna konferencija tog tipa i nadam se da će se nastaviti i u budućnosti, prateći trendove i deleći znanje.

Iako je bilo puno materijala i informacija, svela bih fokus konferencije na tri glavne teme:

  1. Značaj rane dijagnostike i intervencije.
  2. Osnovni faktori koji utiču na rezultate procesa (re)habilitacije.
  3. Važnost bliske saradnje između terapeuta i roditelja i uopšte značaj aktivnog učešća porodice u uspešnoj rehabilitaciji deteta.

U nastavku je kratak pregled dat po gore navedenim temama – kombinacija informacija datih u različitim predavanjima. Na kraju ovog posta sam navela i sve predavače poredu pojavljivanja, kao i teme o kojim asu govorili.

  1. Značaj rane dijagnostike i intervencije.

Trend u svetu je obavezan neonatalni skrining. Cilj je da se detetu u prva tri meseca života uradi sva neophodna dijagnostika, a zatim da se odgovarajući tretman (slušni aparat/kohlearni implant) uradi već do kraja prve, a najkasnije do druge godine života. Period do druge godine deteta je po najnovijim istraživanjima razvoja funkcija mozga i razvoja sinapsi, ključan za postavljanje optimalnih osnova za razvoj govora. Ukoliko se to desi, velika je verovatnoća da će se govor deteta* razvijati  manje-više u skladu sa razvojem govora vršnjaka.

Kod dece koja su kasnije implantirana, takođe se mogu postići dobri rezultati, ali je proces rehabilitacije duži i zahtevniji.

Interesantno je pomenuti i da je primećeno da kod dece koja su implantirana značajno kasnije nego što je trenutni trend, rezultati sa kohlearnim implantom (KI) mogu biti odlični ukoliko je dete već ostvarilo benefit korišćenjem slušnog aparata i razvilo razumevanje i govor. Što su razumevanje i govor razvijeniji kod takve dece to je i verovatnoća da će imati značajan benefit od ugradnje KI-a veća.

Osim rane implantacije, trend je i da se sve češće odmah radi bilateralna implantacija što se, osim očiglednih benefita u smislu jedne operacije i istovremene sinhronizacije oba procesora, zagovara i kao kao troškovno najefektivnije rešenje (komentar autora**: na osnovu postojećih diskusija za i protiv bilateralne implantacije – testiranja pokazuju da bilateralno implantirana deca imaju bolju lokalizaciju zvuka, kao i generalno stepen razvijenosti govora u funkciji od vremena, ali istovremeno se jasno kaže da bilateralno implantiranje treba uzeti sa rezervom kada je u pitanju dete koje na drugom uhu ima ostatke sluha posebno ukoliko je imalo benefit od slušnog aparata. Bilateralna implantacija se posebno zagovara kao rešenje kod dece koja imaju totalno oštećenje sluha, jer im se u tom slučaju pruža mogućnost da se u ranom dobu naprave neophodne veze u mozgu koje se inače ne bi kreirale i dete kasnije čak i ako bi bilo bilateralno implantirano ne bi imalo mnogo koristi od tog drugog implanta…)

U Srbiji se neonatalni skrinig sluha radi u nekim bolnicama, ali ne u svim i ta obaveza još uvek nije zakonski uređena. Neonatalnim skriningom se u  najranijoj fazi mogu identifikovati deca koja imaju oštećenje sluha koje zahteva tretman poput ugradnje KI-a.

*ovo je rečeno za decu koja, osim oštećenja sluha, nemaju dodatne smetnje u razvoju. Međutim, napomenuto je da i da je poslednjih godina primećen značajan porast dece sa višestrukim smetnjama u razvoju, koja istovremeno zahtevaju i rehabilitaciju sluha i govora što zahteva posebne/individualne pristupe zavisno od situacije.

** http://www.audiologyonline.com/articles/bilateral-cochlear-implants-840http://www.medel.com/blog/hear-better-two-cochlear-implants/

2. Osnovni faktori koji utiču na rezultate procesa habilitacije i/ili rehabilitacije.

U visokom procentu (kod rane implantacije čak i 80%) deca sa KI-a koja nemaju dodatnih razvojnih smetnji mogu da dostignu visok stepen govorno-jezičkog razvoja i da se uspešno uključe u sistem redovnog obrazovanja. Istovremeno, interesantno je napomenuti i da su rezultati govorno – jezičkog razvoja dece sa KI-ma u početku bili poređeni sa rezultatima dece sa slušnim aparatima, dok se poslednjih godina zbog izuzetnih rezultata koje pokazuju porede sa decom bez smatnji u razvoju govora.

Kao osnovni faktori koji utiču na uspešnost procesa habilitacije (privikavanja)/rehabilitacije dece sa KI-ima pominju se:

  • Vreme nastanka oštećenja sluha i uzrok/prethodna iskustva u slušanju/razvijenost govora u trenutku nastanka oštećenja,
  • Vreme implantacije i preciznost podešavanja aparata;
  • Intelektualne sposobnosti i/ili postojanje dodatnih posebnih potreba
  • Komunikacijski potencijal
  • Emotivno stanje
  • Saradnja sa roditeljima i generalno uključenost, motivacija i podrška porodice
  • Tip, učestalost i dužina habilitacije.

Iskustveno gledano, potrebno je od 2 godine slušanja i habilitacije do prvih značajnih rezultata, što se podudara sa razultatima svetskih centara. Cilj opsega sluha je tonalna audiometrija sa auditivnim procesorom od 20 do 40db. I još jednom, da se naglasi, većina dece sa KI koristi govor kao sredstvo komunikacije i ide u redovnu školu.

DA LI STE ZNALI : U Srbiji su prvi kohlearni implanti ugrađivani odraslim osobama bili domaće proizvodnje. Njih je pod nazivom „bioničko uvo” osamdesetih godina XX veka razvijao samostalno i ugrađivao tim stručnjaka sa Vojno Medicinske Akademije (VMA) u Beogradu.

3. Važnost bliske saradnje između terapeuta i roditelja i uopšte značaj aktivnog učešća porodice u uspešnoj rehabilitaciji deteta.

Ovi faktori su bili pomenuti u svakoj od prezentacija. S obzirom da dete iz funkcionalne porodice ipak najviše vremena provodi sa roditeljima, od roditelja najviše i uči. Postoje studije koje pokazuju da je i kod dece bez oštećenja sluha, razvoj govora napredovao zavisno od broja različitih reči kojima su ga roditelji izlagali u najranijem uzrastu, a što je opet kasnije imalo uticaj na nivo akademskih postignuća deteta. Imajući u vidu da je dete sa KI neophodno izlagati govoru najmanje tri puta više od deteta bez oštećenja sluha, jasno je koliko je bitno stalno pričati sa svojim detetom. Ipak, to nije nešto što svim roditeljima dolazi prirodno i lagano.

Zato je trend u svetu u govorno-jezičkoj terapiji da se u početku rehabilitacije fokus stavlja na roditelja – njegovo edukovanje i pripremanje za rad sa detetom kao i postavljanje osnova dobroj saradnji sa terapeutom. Najbolji rezultati se postižu kada i jedna i druga strana rade u istom pravcu i ka istom cilju.

Motivacija roditelja za stalnu komunikaciju sa detetom je takođe veoma bitna, jer ona prirodno opada kada ne postoji povratna informacija. Onog momenta kada je dete opremljeno kohlearnim implantom, treba sve iznova početi sa jednakim – ako ne i jačim entuzijazmom, što nije jednostavno. Zato je posebna vrsta podrške potrebna roditeljima a od strane terapeuta, čak i neposredno pre implantacije.

Evo nekih od strategija koje su predložene predložene roditeljima za rad sa detetom – vežbom i roditelji postaju sve bolji i samouvereniji:

  • Koristiti sve prilike – dnevne rutine koje roditelj obavlja sa detetom za razgovor/vežbanje slušanja, razumevanja i govora (hranjenje, oblačenje, kuvanje, pranje sudova, igru, kupovinu, itd)
  • Pričati, pričati i samo pričati
  • Zvučno naglašavanje intonacije reči
  • Dete prvo treba da nauči da sluša
  • Čekati/praviti pauze u govoru i dati detetu dovoljno vremena da odgovori
  • Davati detetu izbor ‘ da bira između dva predmeta, igračke itd
  • Pratiti dete i njegovo prirodno interesovanje, nagradjivati svaku vokalnu ekspresiju
  • Stalno nadograđivanje naučenog, proširivanje rečnika

„ Dete najbolje napreduje kad mu se zada samo malo više od onoga što može.” Dr Ranko Rajović, NTC sistem

Razlika u IQ-u deteta i njegovim urođenim jezičkim sposobnostima velikim delom zavisi od količine reči koje im roditelji serviraju kroz svakodnevnu priču. Akademska postignuća deteta uzrasta oko 9 godina mogu se delimično pripisati i broju reči koje roditelji „daju” detetu kroz razgovor od rođenja do treće godine života. Roditelji napredne dece su pričali i pričaju svojoj deci znatno više od roditelja ne tako napredne dece.

„Roditelj vredi 100.000 učitelja.”- kineska poslovica.

Naglašavanje značaja uloge roditelja u (re)habilitaciji, navodi na zaključak da bi bilo lepo i korisno da se na nekom od narednih skupova ovog tipa predstavi zajednička prezentacija terapeuta i roditelja.

 

Program konferencije:

  • Pozdravna reč – Leposava Petrović, direktor škole „Stefan Dečanski”
  • Deca sa KI u školi „Stefan Dečanski” – Dragana Stevanović, Melita Golubović, Leposava Petrović, Škola za oštećene sluhom-nagluve „Stefan Dečanski”, Beograd, Srbija
  • Early intervention: Coaching Parents – Janet Lane, MED-EL, Wien, Austria
  • My story – Victoria McDonell, Cochlear AG, Switzerland
  • Kohlearna implantacija – rana rehabilitacija – Jovana Ječmenica, Institut za zdravstvenu zaštitu majke I deteta Srbije “Dr Vukan Čupić”, Beograd
  • Primena T.E.A.C.H. upitnika u proceni auditivnog ponašanja gluve I nagluve dece – Sanja Ostojić, Sanja Đoković, Mina Mikić, Danica Mirić, Mirjana Babić, Danijela Bojić, FASPER, Univerzitet u Beogradu, Odeljenje za specijalnu edukaciju I rehabilitaciju gluvih I nagluvih osoba, Klinika za ORL I MFH, Klinički centar Srbije, Odsek za audiološku rehabilitaciju sluha I govora
  • Efekti kohlearne implantacije kod dece sa prelingvalnim oštećenjem sluha – naša iskustva: Danica Mirić, Nenad Arsović, Branka Mikić, Mirjana Babić, Dijana Radović, Maja Mirić, K.C.S. Klinika za ORL i MFH Beograd
  • Partherski odnos roditelja I stručnjaka, formaliziranje podrške za dobrobit dijece oštećena sluha (iskustva Centra Slava Raškaj, Zagreb i projekti HIC FS ‘ Hearing impairment children, Familz support, EU) – Tereza Szavaj-Radić, Jasmina Švelec, Lidija Andrijević Gajić, Centar Slava Raškaj, Zagreb, Hrvatska
  • Očekivanja roditelja I dosadašnja iskustva nakon ugradnje kohlearnog implanta u Crnoj Gori ‘ SPomenka KOsić, Viktorija Mihović, Resursni centar za sluh I govor “dr Peruta Ivanović” Kotor, Crna Gora
  • Rana intervencija u školi “Stefan Dečanski” – Sofija Popović, Snežana Nikolić, Škola za oštećene sluhom –nagluve “Stefan Dečanski”, Beograd, Srbija
  • Teorijske I praktične osnove muzičkih stimulacija u ranoj intervenciji K.I. dece – Nataša Jovanović, Leposava Petrović, Biljana Janković, Melita Golubović, Dragana Stevanović, Gordana Čolić, Škola za za oštećene sluhom –nagluve “Stefan Dečanski”, Beograd, Fakultet za specijalnu edukaciju I rehabilitaciju, Univerzitet u Beogradu, Srbija

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Molimo Vas unesite odgovarajući broj * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.