Jelena Đoković i Daglas Doman

Nakon uvoda iz prethodnog posta, sumiranja utisaka i dodatnog istraživanja, želela sam da na koncizan i jednostavan način podelim sa vama svoje viđenje predavanja Instituta za ostvarivanje ljudskog potencijala iz SAD-a (http://www.iahp.org/) koji je nedavno (22.02.2015.) u Beogradu, organizovala Fondacija „Novak Đoković”. Predavanju su prisustvovali roditelji, stručnjaci i predstavnici medija -bilo mi je posebno drago da u prvom redu prepoznam dr Ranka Rajovica, neurofiziologa i autora NTC-sistema učenja  čijeg pristupa sam verni poštovalac.

Odlično je što je jedno ovakvo predavanje – na izuzetno bitnu temu i sa predavačima sa svetski poznatog instituta, organizovano u Srbiji na svima dostupan način – tačnije, bez plaćanja participacije za učešće.  Volela bih da predavanja i diskusija na temu pospešivanja pravilnog razvoja i vaspitavanja dece budu brojnija i sa što više različitih stavova – jer kad nam je dostupno više različitih pogleda na istu temu, veća je verovatnoća da ćemo objektivno sagledati situaciju i doneti najbolje rešenje i za svoje dete i za društvo. Dakle, plus za ideju, inicijativu i organizaciju.

Predavanje Daglasa i Spensera Domana sa Instituta je bilo celodnevno i sastojalo se iz dva segmenta: pospešivanje intelektualnog razvoja i performansi kod dece (1) bez poteškoća i (2) sa poteškoćama u razvoju (sa fokusom na decu sa oštećenjem mozga).

Iako mi je za sistematizaciju i prebacivanje beleški u elektronsku formu trebalo par sati (vrlo sam detaljno i vredno zapisivala – tj. ovde je moj štreberski kapacitet došao do punog izražaja J), samo sumiranje najvažnijeg je stalo mi je u oko deset rečenica. U nastavku teksta su te rečenice – pojednostavljene do srži, bez ponavljanja već poznatih činjenica (npr. mala deca najbrže uče, itd):

1) Mozak je vrlo „plastičan” organ – raste i restruktuira se doživotno, a zavisno od upotrebe. Što se više koristi mozak ima veće kapacitete. Zaključak: treba stvoriti potrebu da mozak „radi vredno” i razvija se. To se uglavnom radi postupnim prevazilaženjem izazova različitih nivoa i iz različitih oblasti (kombinovano stimulisanje svih pet čula).

2) Razvoj inteligencije zavisi od kapaciteta mozga, ali mnogo više zavisi od broja veza (sinapsi) koje su stvorene u mozgu. Za stvaranje i jačanje sinapsi u mozgu, a samim tim i za razvoj inteligencije od ključne vaznosti su:

  1. a) Kretanje – trčanje, plivanje i gimnastika daju najbolje rezultate, jer aktiviraju različite delove mozga i teraju ih na rad i „saradnju”, a i sve aerobne aktivnosti su od koristi. Kretanjem se takođe produbljije disanje, što dovodi više kiseonika u mozak i ceo organizam, zatim pomaže pri razvoju vida i njegovih funkcija, pomaže varenje, i uopšteno, ima samo pozitivan uticaj na organizam. (ko god je slušao predavanja dr. Ranka Rajovića razumeće ovaj deo, o blagotvornom uticaju razvoja motorike kod dece na razvoj inteligencije, bez mukeJ ). Deci je neophodno da se kreću: svakodnevno i na različite načine. Primer: deca koja su se pre testiranja bavila fizičkom aktivnosću, postigla su bolje rezultate na testu (izvor)
  2. b) Kiseonik – hrani ćelije mozga i neophodan je za njegov rad (veliki broj povreda mozga kod dece nastao je upravo zbog nedostatka kiseonika).
  3. c) Pravilna ishrana – unošenje svih neophodnih vitamina i minerala, neophodnih za pravilan rast i razvoj deteta. Plus, dodatno praćenje specifičnosti ishrane kod dece koja imaju posebne potrebe.

3) Uloga roditelja u razvoju deteta je nezamenljiva i od najvećeg značaja.  Upravo roditelji su ti koji na najbolji način mogu detetu obezbediti okruženje bogato različitim stimulansima i mogućnost da te stimulanse „okusi” na zabavan način, koji će pomoći detetu da se razvija. Okruženje i iskustva koje dete nauči iz interakcije sa okruženjem (što samostalnije to bolje, naravno uz uslov da je dete pritom bezbedno) imaju najveći uticaj na postavljanje dobre osnove za dalji dobar razvoj i napredak deteta. Od presudnog značaja su i vera roditelja u sposobnosti njihovog deteta, poštovanje deteta kao osobe i naravno, istrajnost bez opcije odustajanja. Jedan od primera razvoja inteligencije usled bogate stimulacije okruženjem je rezultat studije rađene na životinjama sredinom prošlog veka.

Komentar: Kao sredstvo evaluacije i osnovno merilo razvoja deteta, predstavljen je Razvojni Profil  – tabela osnovnih razvojnih karakteristika deteta tipičnog razvoja data po uzrastu (od 0 do 6 godina) i po nivou veština: tri motorne i tri senzorne.

I to bi bilo to.

Bilo je tu još zanimljivih primera studija i članaka, koje ne navodim jer mi nedostaje izvor (pokušala sam da zapišem i kasnije pronađem navedene izvore, ali je moguće da nisam najbolje zapisala), kao i primera razvoja dece sa instituta pomenutih opisno.

Inače, sama metoda koju Institut koristi u radu sa decom i pri podučavanju roditelja zasniva se na učenju osnivača Instituta, Glena Domana (oca gorepomenutog Daglasa Domana), i datira iz ’70-ih godina prošlog veka. Institut je podelio brojku od preko 25 hiljada porodica iz 120 zemalja širom sveta, koje su prošle kroz njihove obuke i tretmane od 1960-te do danas. Na Internetu su dostupni brojni sajtovi sa pozitivnim komentarima u vezi sa metodama Instituta. Istovremeno, o metodi Instituta se polemisano zbog manjka adekvatnih studija na kojima se zasnivaju premise same metode (http://en.wikipedia.org/wiki/The_Institutes_for_the_Achievement_of_Human_Potential).

Dakle, mišljenja su podeljena. Na sajtu samog Instituta rezultati koji fascinantno zvuče tipa:” Od 153-oje dece koja su bila gluva, njih 129 (84%) je čulo prvi put (uzrasta od 8 meseci do 22 godine i mesec dana) su dati u vrlo egzaktnim brojkama (http://www.iahp.org/results/), međutim bez detaljnijih objašnjenja značenja tvrdnji (šta znači „čuli”) kao i bez informacija o metodama praćenja i merenja.

Tokom promotivnog dela predavanja, rečeno je da Institut osim obuke i samih tretmana, ima i brojne knjige o ranom učenju kao što su: „Kako naučiti Vašu dete da čita”* Glen & Dženet Doman, „Zdrava beba, pametna beba, Vaša beba” Glen & Daglas Doman i Brus Hagi i mnoge druge.

*Iako knjigu nisam čitala, na osnovu komentara čitalaca ostavljenih na Amazonu u pitanju je učenje čitanja uz pomoć pamćenja čitavih reči i povezivanja sa vizuelnim ili auditivnim znakom. Knjiga je na Amazonu odlično ocenjena, dok je moj subjektivni utisak da ukupan broj ostavljenih komantara deluje relativno mali u poređenju sa brojem ljudi koji bi, bar na osnovu brojki predstavljenih od strane Instituta, trebalo da su pročitali knjigu.

Kako verujem da je korisno svako predavanje iz kog se nauči bar jedna nova stvar, svakako bih obe ove sesije okarakterisala  kao takve. Nadam se da sam uspela da prenesem najvažnije, a koga bude interesovalo da sazna više detalja lako ih je naći putem linkova datih u tekstu, kao i u tekstovima u vezi sa predavanjem objavljenim na sajtu Fondacije „Novak Đoković” i u online arhivama medija na ovu temu.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Molimo Vas unesite odgovarajući broj * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.