Buduće regenerativne terapije za gubitak sluha – intervju sa lekarom, vođom  tima sa Stenforda koji radi na razvijanju regenerativne terapije.

Jedan od najinteresantnijih odgovora tiče se upravo mogućnosti potencijalne buduće primene regenerativne terapije na implantiranom uhu (Pitanje 7) – trenutno nije moguće odgovoriti da li će to biti moguće ili ne, tačnije – za sada se ne zna da li će ožiljak nastao ugradnjom implanta imati uticaj na proces regeneracije ćelija u srednjem uhu.

Prevod teksta je rađen uz pomoć google translate alata i može se dogoditi da neke konstrukcije rečenica zvuče rogobatno. Suština je da je prevod verodostojan i poruka jasna i razumljiva.

Uskoro će na CyberUvce-tu biti dostupne još neke informacije i trendovi u vezi sa bilatelarnom implantacijom.

Prevedeno sa:

https://hearinglosscure.stanford.edu/2012/08/future_regenerative_therapies_a_qa/

https://hearinglosscure.stanford.edu/2012/08/future_regenerative_therapies_part_ii/

 

Budućnost regenerativne terapije oštećenja sluha:

Odgovori na vaša pitanja – dr Jackler, 1. Deo
Dr Jackler, profesor i šef katedre za otorinolaringologiju – hirurgije glave i vrata, i istraživački tim SICHL*-a svakodnevno dobijaju pitanja o trenutnom stanju njihovog istraživanja koje za cilj ima pronalaženje leka za gubitak sluha, o dosadašnjem napretku i mogućim ishodima. Zato smo smatrali da bi čitaocima bilo od pomoći da na našem blogu dobiju odgovore na neka od svojih pitanja  o mogućim obnovljivim terapijama oštećenja sluha koje će se koristiti u buduućnosti.

*SICHL = Stanford Initiative to Cure Hearing Loss

U nastavku teksta se nalaze pitanja I odgovori koje je dao dr Jackler. Objavljujemo ovaj intervju iz dva dela i nadamo se da ćemo time pomoći da dobijete odgovore na pitanja koja imate na ovu temu, a u vezi sa istraživanjem na kom rade dr Jackler  i njegov tim. Ukoliko imate dodatnih pitanja, slobodno ih napišite u komentarima ispod teksta (originalnog teksta na engleskom jeziku) ili ih pošaljite elektronskom poštom.

_______ ________ ________

Pitanje 1 – Kada je predviđeno da se na Stenfordu počne sa kliničkim ispitivanjima?

Dr Jackler – Planiramo da sa kliničkim testiranjima efikasnog tretmana oštećenja sluha počnemo u narednih 10 godina.

Naš plan je da osmislimo sofisticirane terapije zasnovane na naprednom znanju o razvoju unutrašnjeg uha, a sve u cilju pronalaženja efikasnih tretmana za lečenje gubitka sluha. Jedinstvenost tima koji imamo omogućava nam da posegnemo za tim ciljevima. Moguće je da će rešenje biti dostupno i ranije, a na nama je da osiguramo adekvatnu biološku sigurnost i bezbednost tehnika koje će biti korišćene.

Pitanje 2 – Pročitao sam u novinama da već postoje testiranja terapija oštećenja sluha uz pomoć matičnih ćelija. Zašto Stenford još uvek nije započeo sa kliničkim testiranjem na ljudima?

Dr Jackler – U svetu regeneracije matičnih ćelija, sasvim je sigurno da neki mogu iskoristiti opšte verovanje da su matične ćelije magične i da će automatski proizvesti željeni rezultat bez prethodne precizne pripreme kako bi se ova vrsta terapije učinila bezbednom i efikasnom.

Iako neki timovi pokušavaju da krenu sa primenom nedovoljno specifično usmerenih terapija i pre nego što smo mi planirali kliničko testiranje – poput korišćenja krvi iz pupčane vrpce, mislimo da oni verovatno neće imati mnogo uspeha. Velika količina mukotrpnog istraživanja je sprovedena da bi se ostvarili uslovi neophodni za regeneraciju unutrašnjeg uha. I mi bismo želeli da je stvar tako jednostavna i da ubrizgavanje primitivnih matičnih ćelija u krvotok, kao što neki trenutno rade, daje željeni rezultat.

Pretvaranje matičnih ćelija u „dlakave” (u daljem tekstu „slušne”)  ćelije srednjeg uha je komplikovan i težak proces koji zahteva niz sofisticiranih koraka koji su potrebni da bi se primitivne ćelije inicirale da sazru u slušne ćelije. Nažalost ovo brzo sazrevanje se ne dešava uz pomoć magije, što bi trenutno bilo jedino moguće rešenje da bi se dobio neophodan rezultat za započinjanje sa kliničkim testiranjima odmah.
Pitanje 3 – Šta je neophodno da SICHL postigne, pre nego što bude bezbedno i preporučljivo da se počne sa kliničkim ispitivanjima?

Dr Jackler – Moramo biti u stanju da proizvedemo obilje novih slušnih ćelija u gluvoj kohlei, zajedno sa pratećom infrastrukturom i povezati sve to na saslušani nerv. To zahteva da stimulišemo ćelije sa potencijalom da postanu slušne ćelije, da se i transformišu u funkcionalne slušne ćelije.

Postoje mnogi izazovi, i svi se čine rešivim korišćenjem zajedničkih  napora. Ovde će takođe biti od velike važnosti da novostvorene slušne ćelije budu pravilno postavljene u kohlearnoj spirali i dobro orjentisane za adektvatan prijem i reakciju na zvuk koji dolazi do srednjeg uha.  Podsticanje ćelija da sazrevaju i da se dele zahteva postojanje prekidača za inicijaciju deobe, kao i za prestanak razmnožavanja – što je važno pitanje bezbednosti. Na primer, kada su ćelije stimulisane da se intenzivno dele, bez postojanja „prekidača” za prekidanje procesa razmnožavanja, nekontrolisano bujanje ćelija može dovesti do stanja sličnog postojanju raka. Dakle, neophodno je uspostaviti kontrolu razmnožavanja ćelija, tako da proces deobe traje samo onoliko dugo koliko je potrebno da se stvori novo unutrašnje uvo – to je od suštinskog značaja za bezbednost. Sve gore navedeno su razlozi zbog kojih želimo da lokalizujemo tretman na unutrašnje uho, tako da druge ćelije u telu ne budu izložene istoj stimulaciji. Zato je bitno da načini na koje stimulišemo unutrašnje uho moraju da budu precizno podeljeni/ciljani prema specifičnostima ćelija unutrašnjeg uha na koje i želimo da delujemo.

Opasnost koja postoji od ubrizgavanja krvi pupčane vrpce ili embrionalnih matičnih ćelija je da tom tehnikom nove ćelije nisu specifično usmerene ka unutrašnjem uhu, niti je isporuka ćelija ograničena na unutrašnje uho, što može biti posebno nezgodno ukoliko su ubrizgane ćelije, ćelije drugog davaoca. Takav pristup bi mogao da dovede do opasne situacije nekontrolisanog širenja stranih ćelija. Tehnike koje mi sprovodimo su usmerene ka unutrašnjem uhu i veoma specifične.

Dobro napredujemo u postavljanju specifičnih ciljeva u unutrašnjem uhu, međutim moramo da razvijemo mehanizme isporuke molekula i ćelija do tih specifičnih ciljeva,  a da ti mehanizmi ne budu škodljivi za oštećenu kohleu. Takođe, treba da precizno kontrolišemo proces i da ga orijentišemo prema pravilnom položaju i polaritetu. To su sve glavni izazovi koji su pred nama, ali mi imamo jasne puteve za napredovanje ka njihovom ispunjenju.

Pitanje 4 – Zašto mislite da je Stenford je u jedinstvenoj poziciji da izleči gubitak sluha?

Dr Jackler – Stenford je okupio jedinstven interdiscplinari tim naučnika i inženjera pozivajući se na ekspertizu iz mnogo različitih domena, a u svrhu lečenja gubitka sluha. Oslanjanje na stručnost naučnika svetske klase iz oblasti koje nisu vezane za sluh, ali i na najbolje naučnike koji se bave centralnim pitanjima regeneracije, glavni je faktor favorizovanja Stanforda kao centra za inovacije u ovoj oblasti.

Pored toga, naš osnovni naučni tim je svetski vodeći tim fokusiran na obnovu sluha uz pomoć regenerativnih sredstava. Vođa naše laboratorije dr Stefan Heler je svetski poznat zbog toga što je prvi opisao prisustvo matičnih ćelija u unutrašnjem uhu i pokazao da bi one mogli biti reprodukovane korak po korak, tako da se povežu sa slušnim nervom i da sazru.

P5 – Koje vrste gubitka sluha će biti moguće izlečiti?

Dr Jackler – Imamo ambiciozan cilj da budemo sposobni da izlečimo bukvalno sve oblike gubitka sluha unutrašnjeg uha. Zanimljivo je da se skoro svi oblici gubitka sluha svode na jedinsvetni razlog a to je nedostatak slušnih ćelija, uz očuvanje slušnog nerva i čitave strukture unutrašnjeg uha.

Kod ne-genetskog gubitka sluha, gde ne postoje fundamentalne nepravilnosti u DNK koje utiču na sluh, biće moguće stimulisati preostale ćelije u unutrašnjem uhu da se transformišu u slušne ćelije.

U slučaju gubitka sluha usled genetike, gde je razlog nepravilnost u građi DNK, izazov je veći, jer je za regeneraciju srednjeg uha potrebna pravilna DNK sekvenca – i ovde postoji nekoliko mogućnosti. Jedna je u genetski inženjering – da zameni neprailnu DNK sekvencu uz pomoć genske terapije. Druga mogućnost je da se u unutrašnjem uhu ugrade ćelije sa pravilnim DNK, uzetim iz laboratorije. I konačno, mogućnost zbog koje smo uzbuđeni je direktna zamena proizvoda gena, proizvodnja proteina koje bi gen proizveo u unutrašnjem uhu, drugim sredstvima. Možemo rešiti dijabetes dajući dodatni insulin. Zamislite da možemo biti u stanju da u unutrašnje uho ubrizgamo molekule koji mogu da nadomeste ono što nedostaje ili ili čak da izgradimo ćelije pacijenta tako da same proizvedu dovoljno materiala koji nedostaje a koji je od krucijalnog značaja za sluh.

– – –
Deo II

Pitanje 6 – Da li da podvrgnem dete implantaciji ili da sačekam regeneraciju slušnih ćelija?

Dr Jackler – Dečak ili devojčica sa teškim gubitkom sluha danas ne treba da čekaju na obećavajući napredak koji predstoji u narednim godinama.  Razlog za to je jednostavan. Mozak deteta je kao sunđer, koji upija znanje i poseduje sposobnost da nauči jezik impresivnom brzinom. Oni od nas koji su pokušali da nauče strani jezik kao odrasli čude se koliko je lako za dete da usvoji novi jezik. Postoji kritičan period u detinjstvu kada je detetu potrebna stimulacija mozga da bi razvilo efikasno korišćenje srednjeg uha i da bi razvilo jezik. Dete koje danas ima 8 godina ne treba da čeka da napuni 16 ili 18 da bi imalo benefit od novih tehnika u tretmanu oštećenja sluha. Takav pristup bi značio lišavanje deteta trenutno postojećih tehnologija i tretmana koji mu mogu pomoći da stimuliše svoj mozak u razvoju da usvoji slušanje i govor.

Srećom, pozitivno je što kao mladi odrasli ova deca će biti u mogućnosti da profitiraju od nadolazećih terapija kada njihov mozak bude već navikao da prima bar neke stimulacije koje stižu od strane njihovog slušnog aparata čak i ako taj stimulans postoji uz pomoć slušnih aparata ili kohlearnih implanata.

S obzirom da smo najmanje još nekoliko godina udaljeni od primene regenerativnih tretmana, bilo bi mudro omogućiti detetu da iskoristi najbolje od trenutno dostupne tehnologije. Ukoliko je vaš lekar preporučio ugradnji kohlearnog implanta za vaše dete, u većini slučajeva bilo bi najbolje iskoristiti prednosti današnjih naprednih tehnika dok se čeka na buduće koristi od novonastalih regenerativnih terapija koje će početi da se primenjuju u narednim godinama.

Pitanje 7 – Da li će moje dete još uvek moći da koristi regenerativne tretmane za gubitak sluha, ako su već prošli kohlearnu implantaciju ili bi trebalo da imamo samo jedno uho sa kohlearnim implantom u nadi da će terapije nove generacije pomoći da se povrati sluh na drugom uhu?

Jackler- Postoje neki dokazi da je bilateralna implantacija dala superiorne rezultate kod slušanja dece u odnosu na decu koja imaju stimulaciju samo na jednoj strani. Postavlja se pitanje da li kohlearna implantacija čini uho manje receptivnim podložnim za prijem regenerativne terapije u budućnosti. Elektroda kohlearnog implanta postaje okružena omotačem tkiva ožiljka nastalog umetanjem elektrode. Fer je reći da do danas nismo u mogućnosti da kažemo da li će ovo predstavljati prepreku uspešnoj primeni regenerativne terapije na takvom uhu. Možda će biti moguće ukloniti tkivo ožiljka, amožda i neće. To može predstavljati prepreku regenerativnom tretmanu. Ono što je jasno jeste da stimulacija uz pomoć kohlearnog implanta pomaže da se održi aktivnost saslušnog nerva, a to je svakako pozitivna stvar u vezi sa primenom budućih regenerativnih metoda lečenja.

Roditelji bi trebalo da razgovaraju sa svojim audiologom o aktuelnim vrhunskim tehnologijama i da pažljivo razmotre „za i protiv” jednostrane i dvostrane implantacije. Za bebu koja je rođena u potpunosti oštećenog sluha danas bi mnogi stručnjaci preporučili obostranu implantaciju. Za starije dete koje je čulo a zatim izgubilo sluh, diskusije o jednostranoj implantaciji takođe imaju smisla.

Pitanje 8 – Da li će moje dete biti u mogućnosti da dobije regenerativni tretman za gubitak sluha, čak i ako njegove matične ćelije iz krvi pupčanika nisu sačuvane?

Jackler – Apsolutno. Većina stručnjaka smatra da regeneracija ćelija unutrašnjeg uha neće zahtevati krv pupčanika, već će biti izvedena ili iz ćelija u unutrašnjem uhu ili od onih eventualno nastalih od kože, masnih, ili krvnih zrnaca osobe oštećenog sluha.

Pitanje 9 – Ja sam odrasla osoba  oštećenog sluha, koja više nema koristi od slušnih aparata. Treba li da nabavim kohlearni implant, ili da čekam na lek?

Dr Jackler- Kako je kvalitet života danas, u ovom trenutku, bitan, ja bih u potpunosti iskoristio današnje tehnologije dok čekam na benefit koji će u budućnosti doneti regenerativne tehnologije.

S obzirom da je evolucija regeneracije unutrašnjeg uha uz pomoć bioloških sredstava nekoliko godina od nas ima smisla koristiti najbolje od postojećih tehnologija i tretmana. Vremenom, ukoliko je bez odgovarajućih zvučnih stimulansa mozak može postati manje osetljiv i manje receptivan na stimulaciju koja stiže iz unutrašnjeg uha. Zato ima smisla, ako je potrebno, koristiti kohlearni implant, možda samo u jednom uhu, dok se drugo uho „čuva” za buduće regenerativne terapije.

Pitanje 10- Hoćete li istraživati i vestibularni gubitak?

Dr Jackler – Mi smo uistinu veoma zainteresovani za regeneraciju ćelija ravnoteže kao i slušnih ćelija.  Mnoga napredovanja na naučnom polju istovremeno su primenjiva i na ćelijama za ravnotežu koje se nalaze u unutrašnjem uhu, kao i na slušne ćelije. Tehnike na kojima trenutno radimo da se povežemo sa unutrašnjim uhom i miskroskopski postavimo ciljane molekule i/ili ćelije na odgovarajuću lokaciju su slične za obe funkcije. Iako ovo istraživanje napreduje, i gotovo sigurno će biti od pomoći pacijentima sa vrtoglavicama i poremećajem ravnoteže, pred nama je još dug put i mnogo rada pre nego tretman bude dostupan za upotrebu u slučaju Menierove bolesti.

Pitanje 11- Kako da ostanem obavešten o napretku koji SICHL postiže?

Dr Jackler- Možete pročitati o našem istraživanju na našem sajtu i ostati u kontaktu sa najaktuelnijim najavama ovde na našem blogu ili na kanalima društvenih mreža – linkove možete naći na kraju teksta na engleskom. Da biste se prijavili  na naš predstojeći e-bilten, pošaljite e-mail

Pitanje 12 – Šta mogu da uradim da pomognem?

Dr Jackler -Uspeh SICHL-a delimično će zavisiti i od naše sposobnosti da nastavimo da privlačimo i zadržavamo najbolje umove koji se bave istraživanjima, kao i da nastavimo da obezbedjujemo radno okruženje svetske klase. Kako smo trenutno u fazi finansiranja istraživanja na Stenfordu koje može da promeni svet, molim vas da razmislite o mogućnosti da date velikodušnu donaciju kao i da ohrabrite druge da učine to isto.

Ako želite da nam pomognete pri  širenju informacija o ovom istraživanju i o vrlo realnoj mogućnosti da se pronađe lek za gubitak sluha, molimo vas da nam se priključite na našim društvenim mrežama i da ohrabrite prijatelje da učine isto.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Molimo Vas unesite odgovarajući broj * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.