Iako je rođena sa devedesetprocentnim oštećenjem sluha, Beograđanka Sara Hadžibegović je diplomirala na prestižnom Medicinskom fakultetu u Berlinu, naučila je da svira klavir, govori nemački i engleski, vozi automobil, redovno ide na koncerte.

sarahadzibegovic
Сара Хаџибеговић са мајком Душицом и сестром Јасмином (Фото: З. Анастасијевић)

To što visoki tonovi za nju ne postoje, što ne može da peva, niti da čuje glasove poput S, Z i C, nije sprečilo dvadesetšestogodišnju Beograđanku Saru Hadžibegović da nauči da svira klavir, skija, vozi rolere i automobil, redovno ide na koncerte, ali i asistira svetskim doktorima pri komplikovanim operacijama promene pola. Uporna da ostvari želju koja joj se rodila još na početku osnovne škole, devojka rođena sa devedesetprocentnim oštećenjem sluha, uspela je „iz cuga” da položi sve ispite na prestižnom berlinskom medicinskom fakultetu, među prvima u svojoj klasi dobije zvanje doktora i pre mesec dana upiše se u lekarsku komoru Nemačke.

Za sve što je uspela da uradi, rame uz rame sa drugarima koji normalno čuju, Sara kaže da najviše duguje majci Dušici, koja nije želela da pravi razliku u vaspitanju između nje i dve godine starije ćerke Jasmine, rođene bez problema sa sluhom. U prvih šest godina Sarinog života prošle su, kažu, pravi pakao. I za svaku stvar koju je Sara morala da pojmi i nauči trebalo joj je mnogostruko više vremena nego drugoj deci. Nisu odustajale sve dok devojčicu okolina ne bi prihvatala kao ravnopravnu i slepo su se držale saveta doktora datog još kada je Sari u sedmom mesecu konstatovano oštećenje sluha.

– Rečeno mi je da sam starijem detetu morala oko sto hiljada puta da ponovim reč mama, kako bi je ono izgovorilo, a da Sari to moram reći milion puta, ako želim da čujem kako me doziva. Tako je i bilo. Godinu i po dana mi je trebalo da iz moje devojčice izvučem glas K. Nije bilo srećnije majke na svetu kada je naš „onj”, konačno postao konj. Slavile smo svako izgovoreno slovo kao da je crveno u kalendaru. Mukotrpno i sporo učila je ono što druga deca upijaju spontano. Nikada nisam posumnjala da će uspeti. I zato je moja Sara ostvarila svoj san i postala doktor – ponosno ističe hrabra majka Dušica Hadžibegović.

Za sve što je postigla, rame uz rame sa vršnjacima koji normalno čuju, zahvalnost duguje majci Dušici: do Sarine desete godine vežbali su svake večeri, majka joj je u svesci crtala pojmove, a Sara ih je učila kroz slikeCitat

Posle mnogo zajedničkog vežbanja i ponavljanja zadataka dobijenih na Klinici za ORL u Beogradu, Sara je sa dve godine naučila da izgovori sva slova. Sa pet je čitala i ćirilicu i latinicu, a naredne godine je počela da uči nemački koji danas govori podjednako dobro kao i srpski.

Sara se priseća kako je s mamom vežbala svake večeri. Dušica je u svesci crtala požar, poplavu i slične pojmove, a Sara je učila kroz slike. A kada su se pred njen polazak u školu preselile u Vizbaden, gde je radio Sarin tata, učenje se udvostručilo jer je mama paralelno na jedan zid kačila pojmove na nemačkom, a na drugi na srpskom.

Zajedničko učenje trajalo je do desete godine, kada se Sara osamostalila i otada gotovo da ne postoji prepreka koju nije uspela da savlada. Kada je na kraju srednje škole roditeljima rekla da će da upiše medicinu u Berlinu, oni su zadrhtali od pomisli da je puste samu u tako veliki grad.

– Mislili smo, neka je, neka proba, ali sigurno neće uspeti, jer je berlinski univerzitet među najtežima, pa će se zadovoljiti studiranjem u nekom manjem nemačkom gradu, kao i sestra Jasmina. Sara je, međutim, bez problema uspela da uđe među 300 brucoša, a bilo je 5.000 kandidata. Nikada nije pala na ispitu, sama je pronašla stan, upoznala grad, bez problema je položila vožnju, nabavila psa o kome i danas brine. Čak je „stigla” i da se zaljubi u kolegu sa fakulteta sa kojim je već četiri godine u vezi – objasnila je mama Dušica.

Sara kaže da joj učenje na nemačkom i ispiti nikada nisu bili problem, a u srednjoj školi čak je birala predmete koje je slušala na engleskom, tako da je to sada treći jezik koji govori.

– Jedino ne mogu da komuniciram u grupi, da pratim govor više ljudi odjednom. Dok sam stažirala, u toku studija, bila sam na ortopedskoj i plastičnoj hirurgiji u Cirihu. Plašila sam se kako ću se sporazumevati sa profesorima u toku operacija, jer kada se nose zaštitne maske ne mogu da im vidim usta, ali asistenti su mi na papiru, flomasterom pisale ono što nisam mogla da čujem. Sve je prošlo bez ikakvih problema. Moj konačni izbor ipak neće biti hirurgija, već neurologija. Sviđa mi se rad sa starijim pacijentima, koji kada im kažem da slabo čujem često u šali odgovore kako su konačno pronašli doktora po svojoj meri, jer i mnogi od njih nose slušne aparate – kroz smeh priča Sara, devojka koja će pre navršenih 27 godina završiti i doktorske studije iz neurologije. Upisala ih je i odslušala uporedo sa polaganjem poslednjih ispita na medicini.

Obožava tehno-žurke

Kada je Sara imala osam godina, mama Dušica ju je upisala na časove klavira, jer je htela da joj pruži jednaku šansu kao starijoj ćerci.

– Muž mi je rekao da sam luda, ali posle dva meseca profesorka je zaključila da je Sara bolji đak od sestre i da će jednog dana prilično dobro svirati klavir. Bila je u pravu. Note svih tonova koje nije mogla da čuje naučila je napamet i perfektno ih svirala – istakla je mama Dušica.

Najbolje opuštanje između dva ispita za Saru je odlazak na koncert. Obožava sve vrste muzike, ali najviše uživa u tehno-žurkama. Dešava se da joj tamo prilaze mladići, ali pošto u toj buci ne može da ih čuje, samo im da znak da joj pošalju es-em-es poruku. Mnogi se tada zbune, misleći da je neka „fora”.

– Ja muziku čujem na neki svoj način i volim da joj se prepustim. Slušam sve muzičke pravce. Pohađala sam i časove džez-baleta. Nedavno sam sa drugaricom posetila operu u Stokholmu, a poslednji koncert na kome sam bila jeste gostovanje beogradske grupe „Sars” u Berlinu – istakla je Sara.

Preuzeto sa http://www.politika.co.rs/sr/clanak/371539/Sarin-svet-slikovitih-zvukova

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Molimo Vas unesite odgovarajući broj * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.