c7b18f052a7c553934d89e73757e76c5Da bismo shvatili oštećenje sluha, treba da shvatimo kako slušanje funkcioniše.

Uho je čudesan organ koji može da prepozna zvukove od jedva čujnih do veoma glasnih i da odredi pravac izvora zvuka sa neverovatnim stepenom tačnosti.

Osim što prima, obrađuje i sprovodi zvuk do za to predviđenih centara u mozgu, uho je zaduženo i za održavanje ravnoteže. Zato, ukoliko vam se „svet ljulja pred očima“ bez nekog određenog razloga, proverite – moguće je da Vaše srednje uho hoće nešto da Vam kaže:)

Ljudsko uho se sastoji od tri osnovna dela: (1) spoljašnjeg, (2) srednjeg i (3) unutrašnjeg uha.

Uho

(1) Spoljašnje uho…

…se sastoji iz vidljivog dela uha – ušne školjke i ušnog kanala. Zvučni talasi iz vazduha, prikupljeni u ušnoj školjci, putuju ušnim kanalom do bubne opne (membrane). Ušni kanal, osim zaštitne uloge ima i ulogu pojačivača/amplifikatora zvukova, posebno onih tihih. Kada zvuk sitgne do bubne opne ona vibrira, baš kao pravi bubanj kada ga udarite palicom.

 

(2) Srednje uho…

…je vazduhom ispunjena šupljina, odvojena od spoljašnjeg uha bubnom opnom. Srednje uho sadrži tri najmanje kosti u ljudskom telu, slušne koščice – čekić, nakovanj i uzengija. Ove kosti su toliko male da mogu stati na novčić od jednog dinara.

Slušne koščice vibriraju zajedno sa bubnom opnom i pretvaraju  zvučne talase u mehaničku energiju. Srednje uho je nervnim putevima povezano direktno sa mozgom te stoga, ukoliko postoji upala srednjeg uha ili neki drugi problem to se može odraziti na određene funkcije mozga – slušanje ili pak na osećaj ravnoteže.

Inače, pritisak zvučnih talasa na prelasku iz srednjeg u unutrašnje uho može biti i do 20 puta viši od pritiska na bubnu opnu, a sve zbog amplifikacije talasa unutar srednjeg uha.

Ako ste se ikada zapitali zašto svaki put kad imamo prehladu, promuknemo? To je zato što je srednje uho povezano sa grlom preko Eustahijeve tube. Ova tuba je odgovorna za postizanje ravnoteže između pritiska unutar tela i atmosferskog pritiska.

Ili opet, zašto nam se javlja čudan osećaj u uhu ili zašto nam uši zaglunu kada se penjemo na planinu ili kada letimo avionom? To je, opet, zbog Eustahijeve tube koja u ovim slučajevima ne uspeva da održi ravnotežu između unutrašnjeg i spoljašnjeg pritiska, što rezultira vrtoglavicom, neprijatnošću, bolom u uhu, itd.

 

(3) Unutrašnje uho…

… predstavlja mrežu cevčica i prolaza, pravi lavirint. U unutrašnjem uhu nalazi se mali “školjkasti” organ koji podseća na puža i naziva se kohlea. Kohlea je ispunjena tečnošću i sadrži hiljade trepljastih ćelija – sitnih nervnih vlakana. Mehanička aktivnost slušnih koščica sada pokreće ovu tečnost, kao i hiljade malih trepljastih ćelija u njoj. Trepljastih ćelije (poznate i kao „dlakave ćelije”) pretvaraju vibracije u električne impulse koji duž slušnog nerva putuju ka mozgu. Mozak prepoznaje i tumači ove impulse kao zvuk i tako mi čujemo.

Zato se često kaže da ljudi čuju „mozgom”, jer je upravo to mesto gde zvuk dobija značenje.

Interesantno je i da mozak određuje na koje zvuke će obratiti pažnju u kom trenutku, te tako iako naše uho neprestano prima sve zvuke iz okoline tokom čitavog dana i noći, dok spavamo naš mozak odlučuje da većinu njih jednostavno isključi. Na sličan način, mozak brzo shvata i odvaja bitne zvuke od nebitnih. Uvek treba imati na umu da je mozak prvenstveno organ za preživljavanje i da će pospešivati funkcije koje koristi.

Zato je rana detekcija oštećenja sluha važna, da bi se određenim tretmanima i (re)habilitacijom postigla stimulacija i razvoj centara u mozgu za tumačenje auditivnih sadržaja. Ukoliko se to ne dogodi i nervni putevi se ne razviju na vreme, kasnija dostupnost stimulansa (npr. dovođenje zvuka do mozga uz pomoć kohlearnog implanta) neće dati optimalne rezultate jer mozak nije razvio sposobnost da tumači tu vrstu stimulansa.

Iako osobama koje nikada nisu imale problema sa sluhom, pravilno delovanje ovog čula deluje sasvim jednostavno – sada, kada znamo mnogo više o delikatoj građi uha i načinu prenošenja zvuka, možemo bolje da razumemo kako prepreka, nepravilnost u radu ili nedostatak nastao bilo gde duž puta zvuka – od ulaska u uho do dešifrovanja u mozgu, mogu nepovoljno uticati na sposobnost pravilne percepcije i tumačenja zvukova iz okoline.

O vrstama oštećenja sluha prema mestu nastanka, kao i o mogućim uzrocima možete pročitati OVDE.

 

 

 

Korišćeni izvori:

http://www.medical-electronics.rs/rs/o_sluhu/o_sluhu_i_ostecenju/kako_cujemo.html

http://www.slusni-aparati.com/pdf/Vodic-za-roditelje-dece-ostecenog-sluha.pdf

http://factslegend.org/20-interesting-human-ear-facts/     

http://www.hear-it.org/The-ear—a-magnificent-organ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Molimo Vas unesite odgovarajući broj * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.