Svi roditelji dece sa kohlearnim implantom žele da njihova deca nauče da slušaju i govore, ali komunikacija predstavlja mnogo više od toga. Gde je tu teorija uma?

Komunikacija je po prirodi društvena i omogućava ljudima da dele misli i uverenja, da rešavaju konflikte i nesporazume, da sarađuju i da stvaraju nove ideje, i da razumeju različite perspektive.

Kada su deca mala za njih je teško da znaju šta drugi misli ili oseća – sadržaj naših misli nije vidljiv. Kako odrastaju, njihova društvena inteligencija se poboljšava i oni uče kako da interpretiraju i predvide sadržaj nečijih misli. Ovaj koncept se naziva teorija uma.

To je sposobnost da se određena mentalna stanja ili verovanja, namere, želje, predstave, znanje i tome slično pripišu sebi samom, kao i da se razume da drugi imaju uverenja, želje, namere i perspektive koje su različite od naših.

Deca, kod kojih je teorija uma dobro razvijena, razumeju da drugi mogu da imaju uverenja koja su različita od njihovih, kao i da ta uverenja mogu biti pogrešna.

Na primer, Kosta misli da je Jovan zabrinut zbog kiše. Kosta ima teoriju o sadržaju Jovanovih misli i ta teorija može da utiče na način na koji će Kosta interagovati se svojim prijateljem. U stvari, on čak može odabrati da mu predloži da podele kišobran.

Deca počinju da razvijaju teoriju uma od rođenja. Teorija uma  je od ključne važnosti za razvoj empatije, razumevanja različitih perspektiva , za razumevanje etike i moralnih pravila, za razvoj pismenosti i za građenje pravih prijateljstava.

Mnoga deca oštećenog sluha pokazuju kašnjenje u teoriji uma iz više razloga:

  • Deca oštećenog sluha mogu da imaju problem da čuju razgovore, tako da imaju mnogo manje mogućnosti da čuju dvoje ljudi kako razmenjuju mišljenja, osećanja i verovanja. Na primer, dete od dve – tri godine, tipičnog razvoja sluha, može da čuje mamu kako kaže tati koliko je frustrirajuć saobraćaj bio kada se vraćala kući sa posla. Istovremeno, dete koje ima oštećenje sluha možda neće čuti ovu razmenu misli i imaće manje mogućnosti da razume na koji način mama razmišlja i kako se oseća.
  • Deca oštećenog sluha čisto imaju odložen jezički razvoj što utiče na njihovu mogućnost da razumeju kompleksne društvene situacije. Govor o osećajima druge osobe i mislima te osobe može biti složen i deca sa odloženim jezičkim razvojem mogu da imaju problem da razumeju i da obrade ovu količinu auditivnih informacija koje stižu u njihov mozak istovremeno.
  • Mnogi roditelji drugačije razgovaraju sa detetom koji ima oštećenje sluha, nego sa detetom koje tipično čuje. Na primer, mnogi roditelji koriste konkretan rečnik – na primer: zebra, jabuka, puzla i tome slično, i izbegavaju apstraktne pojmove. To su reči koje objašnjavaju osećanja i misli, kao što je na primer: frustriran, iznenađen, razočaran i tome slično (Morgan & Meristo 2014). Roditelji ovo često čine u nameri da učine jezik jednostavnijim i prihvatljivijim za dete koje ne čuje dobro, ali takav pristup istovremeno ograničava izloženost deteta rečima koje opisuju različita mentalna stanja, što samim tim ograničava mogućnost deteta da razume kako drugi mogu da se osećaju.

Srećom, postoji mnogo toga što se može uraditi kod kuće da bi se sprečilo odloženo napredovanje u teoriji uma dece oštećenog sluha, na primer:

  1. Pustite neka deca čuju vaše misli! izlaganje vašeg deteta unutrašnjem radu vašeg uma pokazuje detetu da različiti ljudi imaju različite perspektive. Na primer, možete da kažete:
    • Mislila sam da sam ostavila ključeve na pultu, ali nisu tamo. Pitam se gde su? Brinem da ću kasniti ako ih uskoro ne nađem.
    • Želela sam hamburger sa krastavčićima, ali oni nisu stavili krastavčiće unutra. To je tako razočaravajuće. Pitam se, da li im je možda nestalo krastavčića? idem unutra da ih pitam da li imaju još.
    • Tvoj brat dolazi uskoro iz škole. Šta misliš, sa čim će želeti da se igra? Da li možda da izvadimo njegovu omiljenu igračku?
  1. Učestvujte u u detaljnom prisećanju. To je kada roditelji detaljno govore o prošlim događajima, pri čemu koriste različite reči koje opisuju različita mentalna stanja. Razgovor o događajima koji su se desili omogućava deci da vide taj događaj iz perspektive druge osobe i omogućava deci da koriste apstraktni rečnik. Na primer: Sećaš li se kada smo otišli u zoološki vrt prošle nedelje? Dopali su ti se majmuni. Tako si im se smejao. Meni se najviše dopao nilski konj, ne majmuni. Sećaš se kako si se uplašio od velikog tigra? Kako si se osećao? Primetila sam da si bio zabrinut. (Taumoepeau & Reese 2013)
  1. Deca mogu da iskoriste igru uloga i da zamisle sebe u ulozi nekog drugog što im daje mogućnost da dalje razvijaju veštinu teorije uma. Na primer, dete i onaj ko brine o njemu, mogu da se pretvaraju da su doktori i da stavljaju zavoj na medvedića. I onda kažu, medvedić je tužan zato što je ogrebao koleno. Ja sam doktor i mogu da mu pomognem da se oseća bolje Staviću zavoj na koleno i poljubiti ga. On se ne plaši više da ide kod doktora.
  1. Uključite više reči koje opisuju mentalno stanje, posebno u knjigama koje čitate detetu. Na primer, dok čitate knjigu “Superuvce” možete reći da Ceca voli da se igra sa Martom, ali Marta sada izbegava da se igra sa Cecom. Šta misliš zato je tako? Sa kim ti voliš da se igraš? Šta misliš, čega ona voli da se igra? Da li I ti voliš toga da se igraš? Gde voliš da se igraš, kod kuće ili u parku?

 

Prevedeno i prilagođeno sa: https://blog.medel.com/theory-of-mind-children-with-hearing-loss/

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Molimo Vas unesite odgovarajući broj * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.