Ima tako dana kada se dogodi da nekoliko puta uzastopno proveravam slušni aparat i kohlearni implant svog deteta, menjam baterije, zabrinuto testiram opremu jer…imam utisak da ne čuje dobro – zvuči poznato?

ne čujeDo maločas je sve bilo u redu, ali odjedanput dete ne reaguje kada ga zovete – ni vi niti neko drugi i tek obrati pažnju kad ga dodirnete ili značajno povisite ton.  Deluje odsutno i neretko je potrebno da mu posebno skrećete pažnju na postavljena mu pitanja, pa čak i po nekoliko puta ponavljate ne bi li razumelo o čemu se radi. Zabrinuto pitate da li čuje – čuje, kaže. Proveravate aparate i kada se ispostavi da sve funkcioniše, ostajete još zabrinutiji. O čemu se onda ovde zapravo radi?

Imajući u vidu sve pomenuto, velika je verovatnoća da je u pitanju „omojbože ništa ne čuje“ dan. Da li nešto takvo zaista postoji?

Svi znamo da je Sajberuvcima, koja čuju uz pomoć tehnologije, za slušanje i razumevanje potrebno mnogo više fokusiranosti i energije nego što je to potrebno osobama prirodnog sluha.

Ipak, pre nego odlučite da je vreme da se aktivira dugme za uzbunu evo 4 osnovna faktora koja treba uzeti u obzir:

#1 Zamor  

Deca su sama po sebi izuzetno aktivna i fizički i psihički. Osim slušanja i obrade onoga što čuju uz pomoć aparata i implanata, mozak Sajberuvceta se angažuje i aktivnostima standardnim za određeni uzrast u kome je dete:  intenzivan spoznajni (kognitivni) razvoj, podsvesna obrada velikog broja informacija, kao i stvaranjem sinapsi i skladištenjem obrađenih podataka.

ne čuje

Često se može čuti poređenje da Sajberuvca uče maternji jezik kao što osobe tipičnog sluha uče strani jezik. Ukoliko ste ikada učili strani jezik, sigurno ste bili u situaciji  – posebno u prvim godinama učenja, da se pri ovoj aktivnosti veoma brzo zamarate. Na primer, već posle desetak minuta intenzivnog razgovora na stranom jeziku i/ili pažljivog praćenja istog, imate osećaj kao da vaš mozak usporava, a nove reči i rečenice samo stižu. Mozak sluša, ali više ne čuje i tako se vrlo brzo utone u vrtlog nerazumljivog mumlanja,  a od napora i frustriranosti i glava počinje da boli.

Može se dogoditi da je vaše dete u tom periodu (kada se dogodio „omojbože ništa ne čuje“ dan) posebno perceptivno aktivno (ne mora biti neka posebna aktivnost, već i faza ubrzanog razvoja i sazrevanja) i da se jednostavno umorilo. Obratite pažnju, ispratite i pomozite mu da se adekvatno opusti i odmori, nakon čega ponovo treba proceniti situaciju.

#2 Napetost

ne čuje

Fokus je imenica koja postoji samo u jednini, tj. ne može istovremeno postojati više fokusa već samo jedan. Zato, ako se u životu vašeg deteta dešava nešto što mu intenzivno zaokuplja misli i odvlači pažnju (učešće u predstavi, utakmici, dolazak u novu sredinu, prelazak na novi razvojni nivo i/ili neko drugo emotivno zahtevno dešavanje) može se dogoditi da je njegov fokus na tome zbog čega su slušanje i govor potisnuti u drugi plan.

Kako dete bude sazrevalo i sve više automatizovalo funkciju slušanja i govora, biće u mogućnosti da sve bolje simultano obavlja više funkcija. Ipak, i odrasli koji slušaju uz pomoć aparata i implanata kažu da se ponekad jednostavno obesrabre nakon grešaka u razgovoru i kako nakon toga ne uspevaju uvek da se povrate, već to prerasta u „omojbože ništa ne čujem“ dan (na engleskom „a bad hearing day“).

#3 Prehlada

ne čuje

Zakrčenost disajnih puteva svakako značajno može umanjiti sposobnost prenošenja i percepcije zvuka, od umanjenosti intenziteta zvuka koji se čuje do umanjene prohodnosti, tj. umanjene brzine kojom zvuk stiže do mozga. Znači, ako dete ima prehladu i/ili zaostali sekret to može biti uzrok „omojbože ništa ne čuje“ dana. U ovom slučaju je svakako najbolje posavetovati se sa odgovarajućim lekarom. No to nam je svima već i predobro poznato…

#4 Okruženje i aktivnosti

ne čuje

Iako kao roditelji Sajberuvaca, znamo mnogo o tome šta sve i na koji način utiče na slušanje i razumevanje naših mezimaca, može se dogoditi da neke faktore jednostavno smetnemo s uma. Najčešće su u pitanju zvuci/buka iz okruženja koju je naš mozak naučio prirodno da filtrira, a za Sajberuvca ona je potpuno ometajuća i umarajuća. Takve situacije su naprimer, šetnja parkom po vetrovitom danu, duža vožnja automobilom, rad električnih uređaja tipa klime, frižidera i tsl. koje više ni ne registrujemo do momenta kada utihnu.

Istovremeno, intenzivna fizička aktivnost koja je generalno dobra za čitav organizam, jer aerobne aktivnosti poboljšavaju snabdevenost ćelija kiseonikom i dovode do bolje cirkulacije, osim fizičkog ume da stvori i psihički zamor, tj. dešava se da unutrašnja „buka“ može imati „zaglušujući efekat“ 🙂

Sve ovo bi trebalo da su prolazne okolnosti nakon kojih se – kada ih eliminišemo, slušanje vraća na očekivani nivo. Ukoliko se, pak, sindrom „omojbože ništa ne čuje“ dana ponavlja u nizu ili se prečesto javlja, savetovanje sa terapeutom sa kojim dete radi ili lekarom deteta, bi trebalo da bude prvi naredni korak pri utvrđivanju uzroka i za određivanje eventualnih daljih pretraga.

Koliko često Vam se dešava da vaše dete ima „omojbože ništa ne čuje“ dan i kakva su vaša iskustva – od čega to zavisi i šta može pomoći da se takav dan što lakše prebrodi?

Ako vam je ovaj tekst bio interesantan i koristan, biće nam drago da ga podelite sa drugima.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Molimo Vas unesite odgovarajući broj * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.