Retki su oni srećnici koji ne moraju svoju decu na rad domaćeg zadatka da „motivišu” izjavama tipa:”Koncentriši se!”, „Hoćeš li se već jednom smiriti?!” ili „Slušaj šta ti pričam!”. Veština koncentracije podrazumeva sposobnost deteta da se određeno vreme sa 100% energije bavi ne samo onim što mu se dopada, već i onim što mu nije baš omiljena aktivnost – kao, na primer, vežbanje govora i sluha tokom rehabilitacije.

Ovo saznanje me je navelo da počnem da razmišljam o mojoj sposobnosti koncentracije. Jer, ako meni kao odrasloj osobi preusmeravanje pažnje ponekad bude pravi izazov, kako li je tek onda deci?

Mnogo je faktora koji utiču na sposobnost koncentracije deteta

Dobra vest je da mi, kao roditelji, možemo da utičemo na dobar deo ovih faktora – za početak time što ćemo ih biti svesni:

Uzrast

Logično je da deca mlađeg uzrasta imaju slabiju sposobnost koncentracije od starije dece. Nezvanično pravilo za utvrđivanje očekivanog raspona pažnje deteta kaže – par minuta po godini uzrasta deteta.

Karakter

Neka deca imaju urođenu sklonost ka struktuiranim aktivnostima, dok druga opet prednjače u fizičkoj spremnosti ili nekim trećim veštinama.

Doba dana

Zavisno od ritma i ponovo, tipa deteta – mogu mu više prijati za rad rani jutarnji časovi, ili pak popodnevni i večernji kada se sve smiruje i dan bliži kraju.

Vrsta aktivnosti

Generalno, većini dece koncentrisanje na usmerene aktivnosti (vežbanje sa namerom) predstavljaja izazov. Bar je tako u početku, dok deca ne savladaju tu određenu aktivnost do nekog nivoa, na kom se osećaju sigurnije.

Okruženje

Da li detetu nešto iz okruženja odvlači pažnju, televizor koji radi, glasan radio ili muzika, buka koja dolazi spolja ili možda, prisustvo drugog deteta?

Fizičko stanje deteta

Neispavanost, umor usled mnogobrojnih fizičkih aktivnosti, glad ili možda unos namirnica koje umesto da podstiču koncentraciju, podstiču osećaj umora. Na primer, previše šećera ili hrane koja se teško vari.

Psihičko stanje deteta

Eventualni osećaj preopterećenosti ili prevelike stimulisanosti. Zatim osećaj straha od neuspeha, nesigurnost u svoje sposobnosti, ishod aktivnosti („hoću li ja to moći?) ili pak, uznemirenost zbog situacije u porodici – sve to mogu biti razlozi zbog kojih koncentracija deteta ne postiže pun zamah.

Praćenje deteta, upoznavanje njegovog karaktera, navika, ritma i šablona koncentracije – razumevanje kako koja od pomenutih situacija utiče na ponašanje i potrebe deteta, je ono što mi kao roditelji možemo i treba da radimo. Poznajući svoje dete, najlakše nalazimo pristup koji će mu pomoći u daljem građenju i jačanju koncentracije.

Teretana za „bildovanje” koncentracije

Sposobnost koncentracije je veština. A svaka veština je kao mišić – što se više vežba, to je jača. Evo nekih osnovnih vežbica preporučenih u teretani za „bildovanje” koncentracije Sajberuvaca:)

Pripremimo se

  • Pre bacanja „u akciju” uzmite u obzir gorepomenute faktore koji utiču na koncentraciju naše dece. Intenzitet daljeg pristupa aktivnostima modeliramo prema trenutnoj spremnosti deteta za rad.
  • U nekom momentu, zavisno od uzrasta i stepena razumevanja deteta, bilo bi dobro započeti priču o tome kako ponekad moraju da se rade i aktivnosti koje nisu tako zabavne. Kao i da će što pre završi sa tim obaveznim aktivnostima imati više vremena za nešto drugo, što mu se više dopada 🙂

Podelite zadatak na manje celine

Deca često umeju da se blokiraju pred zadatkom za koji misle da je preobiman (i ja isto :)) ili za koji misle da neće umeti da ga reše.

Deljenjem na manje delove, detetu se:

  • daje mogućnost da zna odakle da počne i kojim redom da ide.
  • podstiče osećaj uspešnosti po završetku svakog dela zadatka.
  • uspešnim ispunjavanjem zadatka daje motivacija za naredni korak.

Na primer, moje Sajberuvce je imalo za domaći da prepiše pesmicu od 4 strofe. Umesto da stoji cela pred njim i da se prestravi svaki put kad pogleda koliko ima da prepisuje, pokrili smo papirom sve strofe koje idu nakon one na kojoj radimo. Tako, on vidi ono što je već uradio i ono na čemu trenutno radi. Ne frustrira se onim što ga tek čeka. Uradismo nekako 🙂

Posebno pomaže ako se i dete uključi u postavljanje ciljeva. U početku ćete ga vi voditi u tome kako da postavlja realne ciljeve, a ono će imati satisfakciju ostvarenja onoga što je planiralo. A pritom uči i veoma korisnu veštinu postavljanja ciljeva i planiranja.

Probajte sa postavljanjem vremenskog ograničenja

Nas je prvo frustriralo, a onda se pokazalo kao vrlo efikasno! Zavisi od deteta i od toga kako podnosi i kako reaguje na ovu vrstu pritiska. Probajte pa ćete videti šta vašem detetu najviše prija.

Vremensko ograničenje se može koristiti na više načina:

  • Ako je u pitanju usmerena aktivnost, npr. vežba pisanja ili čitanja, koja će trajati određeno vreme – pokazati detetu na satu do kad se radi tj. kada se aktivnost završava. Tako dete ima utisak da kontroliše aktivnost – bar donekle, i lakše mu je da se koncentriše.
  • Mi smo određivali vreme za koje treba da se uradi domaći i onda se sveska sklanja, bez obzira da li je domaći gotov ili ne. Ovo je radilo sa relativnim uspehom sve dok se nismo setili da …
  • …iskombinujemo prethodno pravilo o deljenju većeg zadatka na manje delove i vremensko ograničenje. Onda smo ne samo podelili pesmicu na strofe, već smo i određivali vreme za svaku od strofa. Odlično je prošlo! Domaći je bio gotov za duplo kraće vreme.

Obavezno obilno pohvalimo dete kada vidimo da se koncentrisalo na zadatak – po završetku zadatka, da mu se koncentracija ne naruši 🙂

Pratimo rutinu

Deci očekivano ponašanje i ponavljanje aktivnosti daje sigurnost i osećaj poznatog. Zato, ako možete da isplanirate dane u nedelji tako da postoji određena doza rutine po pitanju rada domaćeg zadatka – to će biti odlično.

Isto vreme u toku dana u kom se radi domaći ili neka druga usmerena aktivnost, kao i sličan raspored šta joj prethodi i šta sledi nakon nje.

Obavezno odvojiti vreme za odmor između aktivnosti, kao i vreme za fizičko.

Dodatne aktvnosti koje vežbaju koncentraciju

Igre memorije, zatim igre nizova – nastavljanja i pamćenja, kao i igre uočavanja razlika, nepripadajućeg ili skrivenog objekta – odlične su za vežbanje koncentracije. Veliki broj ovakvih igara mogu se igrati kod kuće sa novčićima, bojicama, memorijskim karticama i drugim sitnim igračkama. Ima ih i u vidu aplikacija za pametne uređaje.

Kućni poslovi kao što su praćenje uputstava iz recepta, postavljanje stola, sortiranje veša i tome slično, takođe su dodatne prilike za vežbanje i koncentracije i govora. I društvene igre su vrlo korisne.

Šta ako jednostavne aktivosti nisu dovoljne?

Ukoliko vam se čini da vaše dete i pored svih dodatnih mera ne uspeva da održi koncentraciju dovoljno dugo za njegov uzrast, najbolje bi bilo posavetovati se sa psihologom.

ADHD je jedna od situacija o kojoj se često priča. Međutim, u današnje vreme kada je način života u suprotnosti sa prioritetima za pravilan razvoj deteta – manjak kretanja i boravka napolju, ograničeno druženje sa vršnjacima, kao i sa roditeljima koji najveći deo vremena provode na poslu, i tome lično, izazov je napraviti dobru procenu po ovom pitanju.  Zato je važno biti veoma oprezan i ispitati više puta sve druge mogućnosti pre donošenja konačnog zaključka.

Kako vi stojite sa koncentracijom pri izradi domaćih zadataka? Neki dodatni savet?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Molimo Vas unesite odgovarajući broj * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.