baterije
(foto)

Svi znamo one članke koji se bave sadržajem torbi i torbica različitih osoba, a u cilju opšte zabave. Obično se u toj gomili apsolutno neophodnog pribora za preživljavanje tipa ključevi, novčanik, telefon, maramice, sjaj za usne – nađe bar jedan predmet koji je neuobičajen, koji privlači pažnju i čini prikaz originalnijim. Za nas – roditeljke Sajberuvaca, to bi bile baterije…jer, kako ponekad umem da kažem – u odabranom društvu, koje neće zameriti malo crnog humora na sopstveni račun:”Moje dete sluša na baterije.”.

Ipak, iskorišćene baterije stavljam isključivo na jedno mesto – u veliku teglu, na najvišoj polici u hodniku, tako da može da je dohvati samo odrasla osoba i to uz malo propinjanja na prste. Ako se dogodi da baterije menjamo van kuće, a dešava se često, potrošene baterije ubacim u posebnu kutiju za to predviđenu ili u pakovanje za baterije, dok ne stignem kući, do tegle.

Sve ovo sam do skoro radila intuitivno, a onda sam pročitala strašnu vest – dete je progutalo bateriju i …ishod je bio najtragičniji mogući.

Da se razumemo, današnji svet funkcioniše „na baterije”: daljinski upravljači, satovi, igračke, pa čak i muzičke čestitke…sve to radi na baterije. Trend smanjivanja proizvoda, da bi im se dodala portabl funkcija, zahtevao je smanjivanje i baterija. A male baterije, takozvani „dugmići” su nažalost veoma privlačne za one koji tek istražuju ovaj svet čulom ukusa, kao i za naše drage kućne ljubimce kojima zapadne za oko sve što sjaji.

Ok, baterije postoje još od prošlog veka, čemu baš sad sva galama?

baterije
(foto)

Kolika je opasnost od povrede baterijama za malu decu govori i podatak da je 1990. godine Američko pedijatrijsko društvo odlučilo da usled epidemije  poseta dece mlađe od 18 godina urgentnim centrima a povodom gutanja baterije, sprovede istraživanje na tu temu. Zaključci istraživanja su bili da je ova vrsta situacija postala izuzetno učestala (da je slična situacija i na „starom kontinentu” govori činjenica da se u izveštaju BBC-ja čak pominje i učestalost od jednog slučaja mesečno), posebno kod dece uzrasta od 3,5 do 4,5 godine (inače, posebno rizična grupa su deca oba pola do 5 godina). Razlog? Sve veća primena i dostupnost baterija, a edukovanost nedovoljna. U istraživanju se još pominje i da osim što progutaju bateriju mališani umeju da je gurnu u nos ili uho. Na sreću, preko 90% slučajeva uključenih u ovo israživanje se završilo bez ozbiljnijih posledica po dete.

Šta je važno znati o baterijama „dugmićima”?

baterije
(foto)

Posebno su opasne baterije koje u sebi sadrže litijum (hemijska oznaka Li, na engleskom je naziv „lithium”) – piše na pakovanju, a neretko i na samoj bateriji. Kada se litijumska baterija proguta, u kontaktu sa pljuvačkom njeno električno kolo se aktivira i može bukvalno da progori tkivo unutrašnjih organa uzrokujući opekotine i/ili unutrašnje krvarenje. Ukoliko postoji mogućnost, bilo bi najbolje zameniti litijumske baterije baterijama drugačijeg sastava.

baterije
(foto)

Baterije cink-vazduh (Zn-Air), koje su trenutno najzastupljenije u slučaju slušnih pomagala, mogu da sadrže otrovni metal živu (hemijska oznaka Hg, na engleskom je naziv „mercury”). I u ovom slučaju, pri prolasku baterije kroz digestivni trakt, može se dogoditi da baterija samo prođe bez posebnih posledica, a može se desiti da usled delovanja pljuvačne i želudačne kiseline dođe do rastvaranja ovojnice baterije i da otrovna živa iscuri u unutrašnjost organizma. U mnogim naprednijim zemljama, zabranjene su cink-vazduh baterije koje sadrže živu, što u Srbiji nije slučaj. Ipak, i kod nas su dostupne baterije na kojima piše „mercury free” što znači da ne sadrže živu, i da su samim tim manje štetne po okolinu i naravno, mogu naneti manje štete ukoliko dođu u kontakt sa unutrašnjošću organizma.

Olovo (hemijska oznaka Hg, na engleskom je naziv „lead”) i kadmijum (hemijska oznaka Cd, na engleskom je naziv „cadmium”) su još neki od potencijalno opasnih sastojaka koji se mogu naći u baterijama za slušna pomagala – obično onim punjivim.

Zato, čitajmo nalepnice sa sastojcima na kutiji baterija!

Kako sprečiti da deca, ljubimci i bilo ko drugi dođe u kontakt sa baterijama na neželjen način?

baterije
(foto)

Starijoj deci treba objasniti, a od mlađih baterije treba sklanjati – i to ne samo male baterije, već SVE baterije.

U najvećem broju slučajeva deca su došla do baterija sama ih izvadivši iz igračaka, daljinskih i tome slično. Zato, samo uređaje kod kojih je deo za baterije osiguran šrafom je bezbedno ostavljati nadohvat dečije ruke.

Dobra mesta za držanje baterija su fioke koje se ne otvaraju lako, mesta koja su visoko, van domašaja dece i naravno, mesta koja su pod ključem. Štekove  za slatkiše bi bilo dobro izbegavati, jer klinci u svojoj upornosti i inventivnosti – posebno kada su dobro motivisani, svašta mogu da smisle. Dobra vest je da i sami proizvođači razmišljaju kako da dodatno obezbede pakovanja baterija, pa se sve češće mogu naći ona sa posebnim osiguračima na plastici.

Kada birate slušne aparate za malo dete, proverite da li postoji mogućnost zaključavanja otvora za baterije. Ako je moguće, odaberite opciju sa zaključavanjem i držite je aktiviranu svo vreme dok dete nosi aparate.

Obavestite sve ukućane, blisku rodbinu, prijatelje o opasnosti koju nesavesno odlaganje baterija može imati po dete i upozorite ih da sve baterije drže van domašaja deteta.

Što se tiče kućnih ljubimaca, može se desiti da opet, iz radoznalosti pojedu  samu bateriju, a poznato je i da „cvileći” zvuk koji proizvode slušni aparati iritantan za pse, pa se može desiti da pojedu čitav aparat i nastradaju zbog baterije u njemu.

Ukoliko do toga ipak, nedajboze, dođe – kako prepoznati da je dete progutalo bateriju i šta raditi?

(foto)
(foto)

Ono što i jeste bio razlog tragičnosti ishoda u nekoliko pretužnih slučajeva, upravo  je bila nemogućnost pravovremenog dijagnostifikovanja problema.

Simptomi se ne razlikuju bitno od mase drugih dijagnoza: mučnina, bol u stomaku, temperatura…Procenjuje se da je vremenski okvir u kom se mora delovati od momenta gutanja baterije DVA SATA. Što je izuzetno kratko vreme ako se ima na umu da niko ne zna o čemu se radi. I zato je širenje svesti o pravilnom rukovanju i odlaganju baterija izuzetno važno. Time se mogućnost za ovakve situacije svode na minimum.

Ako se ipak dogodilo, i postoji bilo kakav trag o tome šta je dete progutalo – važno je što pre otići u urgentni centar i sa sobom poneti pakovanje baterija ili pak drugu bateriju iste vrste kao ona koja je bila progutana. Na osnovu informacija sa pakovanja i/ili druge baterije, medicinsko osoblje će imati bolju sliku o potencijalnim opasnostima i daljem tretmanu. Zavisno od toga šta pokaže rendgenski snimak, opcije su opservacija i praćenje stanja deteta dok baterija ne izađe iz organizma prirodnim putem, ili pak, odstranjivanje baterije operacijom, ako je u pitanju urgentna situacija.

Ne treba pokušavati da se baterija izbaci povraćanjem, ili „protera” pijenjem dodatne količine tečnosti , jer tada postoji opasnost da će se baterija zaglaviti u probavnom traktu i samim tim, da će se ubrzati njeno nepoželjno delovanje.

I konačno, šta raditi sa iskorišćenim baterijama?

baterije
(foto)

Idealno bi bilo skupljati ih i prvom prilikom odneti do punkta gde postoji poseban kontejner za odlaganje baterija. U Srbiji, na žalost je svest o odlaganju toksičnog otpada na prilično niskom nivou, ipak se takvi punktovi mogu naći na određenom broju lokacija širom zemlje, kao što su na primer ovi objekti Maxi-ja i Tempa (info je iz sa interneta iz 2014. godine, ali bi trebalo da te kutije tamo još uvek postoje).

Interesantno je pomenuti da je u jednom „napadu genijalnosti” Sajberuvce istražilo ideju mogućnosti dobijanja nadoknade za prikupljene iskorišćene baterije koju bi kasnije moglo iskoristiti za organizovanje nekih nama interesantnih aktivnosti tipa druženja ili nešto slično. Saznanje je bilo poražavajuće. Ne samo da nikoga u Srbiji naši „dugmići” ne zanimaju, već bi za njihovo „zbrinjavanje” na adekvatan način trebalo i platiti?! Te se stoga vraćamo preporuci da se iskorišćene baterije odlože na za to predviđenim punktovima, kao što je pomenuto u tekstu par redova iznad.

I još nesto, nikako nemojte bacati baterije ostavljati blizu izvora toplote ili bacati u vatru, jer mogu (1) eksplodirati i (2) osloboditi toksine.

Takođe, uvek nosite sa sobom kutiju za odlaganje baterija, i naučite svakoga ko je u kontaktu sa baterijama koje koriste slušna pomagala vašeg deteta kako da učini to isto.

Prevencija je uvek bolja od saniranja posledica. Zato je širenje informacija o ovoj temi, kao i blagovremeno podsećanje veoma važno i može nekoga poštedeti ozbiljnih muka.

Cilj ovog teksta je isključivo informativne prirode te ako vam je bio interesantan i koristan, podelite ga i aktivno doprinesite adekvatnom informisanju što većeg broja ljudi.

 

 

Izvori korišćeni za pisanje teksta:

http://hearinghealthmatters.org/hearingandkids/2016/hearing-aid-battery-dangers/

http://blog.asha.org/2012/05/29/hearing-aid-battery-precautions-for-audiologists/

http://pediatrics.aappublications.org/content/early/2012/05/09/peds.2011-0012

http://www.healthyhearing.com/content/news/Accessories/Batteries/47751-Small-batteries-hearing-aids

http://www.hearinglikeme.com/hearing-aid-batteries-safety/

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Molimo Vas unesite odgovarajući broj * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.