Zamislite sledeću situaciju, u bučnom okruženju želite osobu do sebe da zamolite za uslugu. Da li znate da uvo na koje im kažete molbu – levo ili desno, može da poveća ili umanji verovatnoću kojom će Vam ta molba biti ispunjena?

Leva polovina mozga, sa kojom je povezano desno uvo, aktivira se pri „prijateljskom“ pristupu. Istovremeno, desni deo mozga – povezan sa levim uvom, ima zapaženu ulogu u povlačenju i izbegavanju okoline. Upućujući molbu desnom uvu sagovornika, aktivira se „prijateljska“ hemisfera i veća je verovatnoća da će odgovor na Vašu molbu biti pozitivan – dokazano!

Ovo je tek početak priče o različitostima između levog i desnog uva.

Do skoro se verovalo da su levo i desno uvo isti po svemu – izgledu, građi i funkciji. Različita reakcija uva na raznolike zvučne signale je pripisivana različitim funkcijama leve i desne hemisfere mozga, sa kojima su uši povezane. Te je tako bilo poznato da desno uvo bolje „razume“ govor, jer se centar za jezik i govor nalazi u levoj hemisferi mozga sa kojom je desno uvo povezano. Istovremeno, levo uvo bolje reaguje na zvuke muzike i pesme, na ritam i promenu intonacije, što je opet delovalo logično zbog povezanosti levog uva sa desnom polovinom mozga, zaduženom za umetnost i kreativnost.

Ali, avaj! Istraživanje koje je obavljeno u Americi na nekoliko hiljada novorođenih beba urednog sluha, pokazalo je nešto sasvim zapanjujuće. Upravo je sama građa unutar uva – levog ili desnog, ta koja bolje ili manje dobro obrađuje određeni tip zvučne informacije. Zvuci, koji su predstavljali ritam govora, nailazili su na bolji odgovor slušnih ćelija unutar desnog uva. Levo uvo je bilo „zaiteresovanije“ za zvuke koji su predstavljali muziku.

Ovakvo saznanje posebno ima smisla ako se zna da postoje istraživanja po kojima deca koja ne čuju na desno uvo imaju veće probleme u savladavanju školskog gradiva nego deca koja ne čuju na levo uvo. Rezultati najnovijih istraživanja sugerišu da je desno uvo ključno za učenje uopšte.

E sad…svi imamo dominantnu ruku, nogu, pa čak i oko i uvo. Kod većine dominira leva – logička, hemisfera mozga, od kojih velika većina ima i dominatnu desnu stranu tela – pišu desnom rukom, šutiraju desnom nogom, slušaju „bolje“ desnim uvom i vide „jasnije“ desnim okom. Ipak, postoje i oni kod kojih je, zbog drugačije „umreženosti“ mozga, leva strana dominantnija od desne.

Razlike u funkcionisanju levog i desnog uva, kao i dominantnost određene strane tela (ukoliko već postoji), je važno imati na umu pri izboru uva deteta na koje će se ugraditi kohlearni implant – ukoliko se dete implantira samo sa jedne strane.

Pravilno funkcionisanje oba uva omogućava nam da pravilno protumačimo odakle zvuk dolazi, da bolje razumemo u bučnom okruženju, kao i da prepoznamo šalu, ironiju, sarkazam i druge oblike koje značenje izrečenog dobija po intonaciji. Sve navedeno su trenutno i najveća ograničenja slušanja sa slušnim aparatima i kohlearnim implantima.

Da li ste znali nešto o različitim funkcijama levog i desnog uva? Nadamo se da Vam je tekst bio zanimljiv i koristan. Ako jeste, biće nam drago da ga podelite sa drugima da i oni saznaju nešto novo!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Molimo Vas unesite odgovarajući broj * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.