Jedno od najiskrenijih pitanja koje drugi roditelji najčešće postavljaju roditeljima dece kod kojih je oštećenje sluha utvrđeno pre druge godine, jeste – kako ste primetili tako rano?

Činjenica je da su upravo roditelji ti koji često prvi primete da njihovo dete ima problem sa sluhom. Zato, poštujte i pratite svoje instinkte – uvek je bolje proveriti, posebno što je danas tehnologija tretiranja oštećenja sluha toliko uznapredovala da se i najozbiljnija oštećenja sluha uspešno rehabilituju, ali je rano otkrivanje oštećenja od velike važnosti.

Za decu, slušanje i govor su osnovne veštine esencijalne za učenje, igru i razvoj socijalnih veština. Oštećenje sluha kod deteta, ma koliko se neznatno ono činilo, može prouzrokovati ozbiljne poteškoće u razvoju razumevanja i govora, a samim tim i u učenju i socijalizaciji. Sa aspekta razvoja mozga, kritični period za razvoj sluha i govora je od rođenja do četvrte godine.

Oštećenje sluha, u različitom stepenu, pogađa dva deteta na svakih stotinu dece uzrasta do 18 godina. Srećom, danas su retki slučajevi oštećenja sluha koji se ne mogu tretirati modernom tehnologijom. Najefektivniji tretmani se danas postižu ranom intervencijom. Rana dijagnostika kao i rano postavljanje i podešavanje slušnih aparata i/ili implanata kao i rani početak programa posebne edukacije mogu pomoći pri maksimizaciji sluha deteta. Ovo će detetu dati najveće šanse za uspešan razvoj sluha i govora.

Sva novorođenčad mogu proći detaljan pregled sluha. U Srbiji se u nekim porodilištima radi neonatalni skrining (test sluha novorođenčeta), ali to još uvek nije propisano kao obavezan pregled kao što je to slučaj u većini zapadno-evropskih zemalja.

Važno je posmatrati razvoj deteta od samog rođenja i pratiti da li se ono razvija na način očekivan za njen/njegov uzrast. Ukoliko to nije slučaj, ne mora značiti da nešto nije u redu, ali je bolje pitati/proveriti sa za to određenim specijalistom.

U prilogu su dati primeri ponašanja tipičnog za određeni uzrast beba i mališana do 24 meseca koji mogu pomoći u sagledavanju da li se sluh deteta razvija u granicama očekivanog. Pri davanju odgovora na postavljena pitanja važno je uzeti u obzir i konzistentnost reakcije deteta – što znači da dete pokazuje određeno ponašanje u većini slučajeva (npr. u većini slučajeva reaguje na svoje ime). Mala deca primaju informacije svim čulima i ponekad nije jednostavno razlučiti jasno da li su reagovali da zvuk ili pokret koji ga je pratio. Zato je bitno da odgovori koji su dati podrazumevaju ponašanje deteta u većini situacija.

Ukoliko nakon odgovaranja na pitanja posumnjate da može postojati problem, ne oklevajte i odvedite dete na detaljnu proveru sluha – za to nikad nije suviše rano.

Lista pitanja za proveru reakcija na zvuk i razvoja govora – da li Vaša beba:

Od rođenja do 4. meseca:

  • Meškolji i/ili se budi na glasan zvuk?
  • Trgne se na glasan zvuk?
  • Umiri se kad čuje poznat joj glas? (mama, tata…)
  • Reaguje na vaš glas (smeje se ili guguče)?

 

Od 4. do 9. meseca:

  • Usmerava pogled u pravcu izvora poznatog zvuka/glasa?
  • Smeje se kada joj se obraćate?
  • Primećuje zveckanje zvečke i/ili druge igračke koje proizvode zvuk?
  • Plače različito za različite potrebe?
  • Počinje da brblja?
  • Deluje kao da razume jednostavne reči/pokrete rukom kao što su “pa-pa” i mahanje?

 

Od 9. do 15. meseca:

  • Brblja i koristi mnogo različitih zvukova?
  • Reaguje na njeno/njegovo ime?
  • Reaguje na promenu intonacije u vašem glasu?
  • Kaže „ma-ma“ ili „ta-ta“?
  • Razume jednostavne zahteve?
  • Ponavlja neke od zvukova koje vi pravite?
  • Koristi njen/njegov glas da bi privukla pažnju?

 

Od 15. do 24. meseca:

  • Pokazuje prstom poznate predmete kada ih imenujemo?
  • Sluša priče, pesme i rime?
  • Izvršava jednostavne komande?
  • Koristi nekoliko različitih reči?
  • Pokazuje na određene delove tela koje imenujemo?
  • Imenuje jednostavne predmete?
  • Sastavlja izraze od dve i/ili više reči?

Trebalo bi da Vaše dete ispunjava većinu navedenih ponašanja u godištu koje je za to pomenuto, ako smatrate da to nije slučaj najbolje je da što pre uradite proveru sluha.

 

Korišćeni izvori: http://www.pamf.org/hearinghealth/facts/children.html

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Molimo Vas unesite odgovarajući broj * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.