Osnovni predznak da imamo posla sa auditivnom neuropatijom upravo je situacija kada dete prolazi OAE test (test skrininga u porodilištu), ali je rezultat BERA testa neuobičajen.

autumn-165184

1 do 3 dece u 10.000 novorođenčadi imaju auditivnu neuropatiju. Prava retkost i vrlo zafrknuta situacija.

Zvuk na uobičajen način ulazi u srednje uvo, ali se problem javlja na putu od srednjeg uha do mozga.

Auditivna neuropatija je veoma specifična

„Ako ste videli jedno dete sa auditivnom neuopatijom, videli ste jedno dete sa auditivnom neuropatijom.” – izreka je koja nezvanično kruži u stručnim krugovima audiologa. Šta to znači? Upravo znači to što i kaže – da je svako dete sa poremećajem iz spektra auditivne neuropatije (ANSD*) priča za sebe.

Na primer, osoba koja je ima, može da čuje sve a da ne razume ništa.

Slušni nerv se sastoji od velikog broja nervnih vlakana koje provode zvuk.

Svako od tih vlakana treba da provodi nervni impuls istom brzinom.

Samo ukoliko sva vlakna nerva rade sinhronizovano tj. u istom brzinom, mi razumemo šta čujemo. Ako postoji razlika u brzini prenosa impulsa u vlaknima, makar ona bila na nivou hiljaditog dela sekunde, doći će do izobličavanja impulsa i nećemo razumeti šta čujemo.

Drugim rečima, antena radio uređaja u našem autu prestaje da ima dobar signal radio stanice i mi čujemo da se nešto priča na radiju, ali od silnog šuštanja i krčanja ne možemo da razaznamo šta.

Zavisno od situacije i od slučaja do slučaja, ovo stanje se može javljati povremeno, a može biti i stalno. Isto tako, i samo trajanje situacije nestanka prijema ili nesinhronizovanog slušanja može trajati od vrlo kratkih perioda, pa do konstantnog lošeg prijema.

Ipak, mozak je čudo

Posebno kod male dece. Njihov mozak može da se prilagodi situaciji i sam nađe način da prevaziđe problem. Ukoliko postoji dovoljno intenzivna stimulacija i motivacija, mozak može da se reorganizuje. Ako jedan deo mozga ne funkcioniše na odgovarajući način, drugi deo mozga može da preuzme „posao” dela koji ne radi. Zato je stalno posmatranje i praćenje razvoja deteta važno, kao i stalna stimulacija.

Da bi situacija bila još neverovatnija, postoje osobe koje imaju ANSD ali razumeju i govore bez poteškoća, osim možda u gužvi. Kako je to moguće? Upravo zbog fenomenalnosti mozga i njegovih mogućnosti. BERA meri očekivanu reakciju na zvuk. Ima slučajeva gde je put zvuka drugačiji i samim tim, BERA ga ne beleži iako postoji. Veoma retko, ali se dešava.

Triput meri…

Zbog svih ovih specifičnosti koje auditivna neuropatija sa sobom nosi, lekari su izrazito oprezni kada je u pitanju ova dijagnoza.

Kao dodatna potvrda dijagnoze koristi se ispitivanja refleksa slušnog živca. Test za ovo se radi u okviru timpanometrije. Ukoliko je refleks negativan, uz pozitivan OAE i negativan BERA test to je skoro siguran pokazatelj da je u pitanju auditivna neuropatija (ANSD)*.

Dešava se i da se neuropatija javlja zajedno sa oštećenjem sluha. Ovde je verovatnoća pojavljivanja ANSD značajno veće – otprilike, 1 od 10 dece oštećenog sluha ima ovo stanje. U tom slučaju je negativan i OAE i BERA test, a sama dijagnoza neuropatije se postavlja usled detaljnog pregleda različitih testova.

Prvo pri postavljanju dijagnoze, a zatim i pri određivanju tretmana uzimaju se u obzir svi rezultati testiranja sluha deteta različitim metodama. Rezultati dobijeni subjektivnim metodama poput audiometrije su od posebnog značaja pri odluci o terapiji.  U našem slučaju (da, da, mi smo ti – baš, baš posebni), iako su rezultati svih objektivnih metoda govorili da kohlearni nema smisla ugrađivati, subjektivna metoda je pokazala da dete reaguje na zvuke preko 60dB. Ovo je bilo presudno da se, uprkos rezultatu magnetne rezonance da nema slu[nog nerva, ipak pokuša sa kohlearnim jer „nešto tamo provodi zvuk”.  I, sreća da je bilo tako…

Ova situacija i jeste toliko specifična, jer je postavljanje dijagnoze samo prvi izazov u nizu sa kojim se roditelji i stručnjaci susreću. Kod nas, trebalo je da prođe skoro godinu dana od prve sumnje nas kao roditelja (mališa je tada imao 6 meseci), do momenta kada je konačno urađena BERA (14. mesec) i kada je postavljena dijagnoza koja mi je, priznajem, tada izgledala kao najgora moguća opcija.

Deca sa ANSD dijagnozom se obično upućuju na magnetnu rezonancu (MRI) kao na naredni pregled. MRI treba da pokaže stanje i eventualno funkcionalnost slušnog nerva. Nama je, pak, MRI urađen tek mnogo, mnogo kasnije i to na naše izuzetno insistiranje, li to je već za neku drugu priču.

Ima li pomoći za AN?

Nakon postavljanja dijagnoze, sledeća prepreka je određivanje odgovarajuće terapije. Sebno je nezgodno što, sa auditivnom neuropatijom, nikada niste načisto da li će prepisani tretman „raditi” dok to ne probate. I niko ne može sa sigurnošću da vam to kaže.

A dragoceno vreme prolazi…

Postoje retki slučajevi, kada kod deteta sa ANSD dođe do sazrevanja slušnog nerva i normalizacije situacije. Obično u roku od godinu do dve od postavljanja dijagnoze novorođenčetu. Ovo je najbolji slučaj od svih mogućih. Jedino što pogrickate sve nokte i pokoji unutrašnji organ (sebi i okolini) čekajući na ishod. Jer, vreme prolazi…

Zato se par meseci po postavljanju dijagnoze – ako nema baš nikakvog pomaka u razumevanju i govoru deteta, prepisuju slušni aparati. Dešava se da nekoj deci sa ANSD-om upravo ova terapija pomogne. Deca počnu konačno da razvijaju govor. Ima dece sa AN koja odlično funkcionišu sa slušnim aparatima.

Treća opcija je ugradnja kohlearnog implanta. Implant se obično savetuje ukoliko kod deteta sa ANSD-om nema pomaka u razvoju razumevanja i govora ni sa slušnim aparatima. Slično kao i sa slušnim aparatima, efekat ugradnje kohlearnog zavisi od situacije deteta. Najgore je što pre same ugradnje niko ne može da vam kaže hoće li implant pomoći deteu da razvije govor i u kojoj meri.

Za decu kod kojih nema pozitivnog pomaka u verbalnom razumevanju i izražavanju nakon ijednog od pomenutih pristupa, obično se savetuje što pre početi sa znakovnim jezikom i totalnom komunikacijom. Najviše da bi se detetu omogućilo da komunicira na neki način, bar dok se ne pokažu rezultati inicijalno primenjenih tretmana za koje ponekad treba vremena.

Postoji još jedan tretman auditivne neuropatije, koji se primenjuje u slučaju deficijencije slušnog nerva – kompleksna tema, pisaćemo o tome u nekom od narednih postova.

Guglajte mudro

Obično roditelji žele da imaju više informacija od onoga što su čuli od lekara koji vodi njihovo dete i onda krenu da guglaju. I mi smo tako.

Ne znam šta bih vam rekla. Sa jedne strane, Internet pruža obilje informacija u vezi sa ANSD-om, uglavnom na engleskom jeziku. Sa druge strane, nisu sve dostupne info relevantne i ni jedna od njih nije slučaj vašeg deteta – a svuda ćete naći naglašeno koliko je u ovom slučaju bitno pratiti individualnu situaciju.

Zato i nema toliko istraživanja koja govore o auditivnoj neuropatiji. Izazov je pronaći dovoljan broj dece ili osoba slične polazne situacije da bi se moglo sprovesti adekvatno praćenje i poređenje.

Dakle, jedino što bi se moglo reći jeste – birajte izvore informacija mudro. Pročitajte ovaj tekst na Sajberuvcetu. Ako ne pričate engleski dovoljno dobro, nađite nekoga ko priča. Sastavite listu pitanja i zakažite sastanak kod audiologa. Ne odustajte dok ne dobijete koliko-toliko smislene odgovore. Nađite preko Sajberuvceta ili društvenih mreža druge roditelje čija deca imaju auditivnu neuropatiju – saslušajte njihova iskustva.

I, otkud sad ta neuropatija?

Sam fenomen ANSD nije još u potpunosti ispitan. A i kako bi kad je tako specifičan.

Generalno, se smatra da do nje dolazi usled:

  • oštećenja unutrašnjih dlakavih ćeija uva,
  • nedovoljno dobrog povezivanja između kohlee i slušnog nerva ili
  • zbog nedovoljne funkcionalnosti samog slušnog nerva.

Kao potencijalni riziko faktori se navode uzroci slični onima za oštećenje sluha:

  • problemi u trudnoći ili na rođenju,
  • prevremen porođaj, mala težina deteta,
  • žutica,
  • nedostatak kiseonika, kao i
  • uticaj ototoksičnih lekova.

Ipak, direktna povezanost ovih uzroka sa ANSD nije dokazana.

ANSD može biti i genetska predispozicija, jer se javlja u nekim porodicama.

Posebno važno

Roditelji se pominju kao posebno važan faktor pri određivanju tretmana za auditivnu neuropatiju njihovog deteta. Roditelji najbolje poznaju svoje dete i njegove reakcije u vremenu kao i u različitim situacijama. Ovi detalji mogu u mnogome pomoći stručnjacima da u što kraćem vremenskom roku dođu do najbolje opcije za tretman.

Što se tiče rehabilitacije, savet iz ličnog iskustva je: nađite terapeuta koji će imati na umu ovu dodatnu specifičnost situacije sa sluhom vašeg deteta, ali koji će se prema detetu ponašati kao da te specifičnosti nema. Nekoga kome na neće biti izgovor za sve što ne ide po planu u razvoju vašeg deteta.

Isti pristup imajte i vi kao roditelji. Niko ne može poreći da je auditivna neuropatija posebno stresna zbog neizvesnosti koju sa sobom nosi. Ipak, najvažnije je da vi verujte u svoje dete i njegove sposobnosti.

Kakva su vaša iskustva? Imate još neki savet koji bi bio koristan roditeljima dece sa auditivnom neuropatijom? Ili znate nekoga kome bi ovaj post bio od koristi – ako da, biće nam drago da ga podelite.

Napomena: Cilj ovog članka je prvenstveno da pruži osnovne informacije i nikako ne može zameniti konsultacije sa stručnim licem.

 

Izvori korišćeni pri pisanju ovog teksta:

https://www.nidcd.nih.gov/health/auditory-neuropathy

http://emedicine.medscape.com/article/836769-overview

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Molimo Vas unesite odgovarajući broj * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.