Citomegalovirus (CMS), virus herpesa toliko zastupljen da ga preko 90% ljudi dobije tokom života, a ujedno je i jedan od najčešćih uzroka senzorineuralnog oštećenja sluha kod dece. Ukoliko ste trudni ili planirate trudnoću, obavezno pročitajte ovaj tekst.

Šta je CMV?

Skoro svako stoto novorođenče je inficirano CMV –om, što citomegalovirus čini najrasprostranjenijom infekcijom koju majka može preneti na dete tokom trudnoće. Osim oštećenja sluha, ovaj virus može ostaviti i dugoročne posledice na vid, rast i opšti razvoj deteta, napadajući mozak, oči i uši. U najkritičnijim slučajevima, virus može izazvati ozbiljne komplikacije kod deteta kao što su oboljenja jetre, bolesti pluća, i drugi problemi, kao i do prevremenog porođaj, a pa čak i fatalan ishod po plod.

Pored ozbiljnog rizika koji može predstavljati po zdravlje deteta, CMV je dodatno opasan samim tim što je malo ljudi, uključujući i trudnice, čulo za njega. S obzirom da nema vidljive simptome nemoguće je znati ko je iz okoline zaražen virusom i ko ga dalje prenosi. Dobra vest je da se rizik od CMV-a može značajno umanjiti – prevencijom.

Zašto je citomegalovirus (CMV) opasan u trudnoći?

Sa simptomima koji u većini slučajeva mogu podsećati na simptome prehlade, CMV je generalno bezopasan. Osim u slučajevima osoba koje imaju slab imunitet ili za decu koja su još u telu majke.

Trudnice mogu dobiti CMV infekciju tokom trudnoće kao 1) primarnu – prvi put dobijaju virus ili 2) reaktiviranu – ako su već preležale virus, ali je došlo do njegove ponovne aktivacije. Druga opcija je retka i nosi značajno manji rizik po dete. U slučaju dobijanja infekcije CMV po prvi put, i to u toku trudnoće, rizik po zdravlje ploda vrtoglavo raste. Šansa je 30 do 50% da će žena koje po prvi put u životu zaražena CMV-om i to u toku trudnoće, preneti virus na dete u materici.

Od ukupnog broja dece koja dobiju CMV od majke dok su u materici 10 do 25% pretrpi dugotrajne posledice, među kojima je oštećenje sluha vrlo zastupljeno. Što je trudnoća „mlađa” kada se virus dobije, to je rizik po dete veći. Posledice mogu biti trenutne i očigledne, ali i odložene gde se ne vidi odmah da je virus ostavio traga na zdravlje deteta. U određenom broju slučajeva virus ostavlja traga na sluh ili vid deteta, a u nekim slučajevima dolazi do udruživanja poteškoća.

Čak 10-15% slučajeva beba rođenih sa CMV-om a koje ne pokazuju nikakve posledice na rođenju ili neposredno nakon rođenja, razvija neki stepen senzorineuralnog oštećenja sluha u prvoj deceniji života. Što znači da iako dete ne pokazuje posledice gubitka sluha, vremenom sluh može opadati.  CMV je jedan od najzastupljenijih uzročnika senzorineuralnog oštećenja sluha kod dece, po procentima odmah iza genetskih faktora koji su najčešći uzročnici.

Dete se može zaraziti virusom od majke i tokom porođaja, kao i za vreme dojenja. Međutim, u ovim slučajevima verovatnoća da će infekcija ostaviti ozbiljne dugoročne posledice po razvoj deteta je skoro nikakva.

Kako se CMV leči

Lek protiv CMV-a trenutno ne postoji. U nekim slučajevima se pokušava sa tretmanima lekovima da bi se sprečilo da dete u materici dobije virus od majke ili da bi se ograničio stepen oštećenja usled virusa, na primer oštećenje sluha. Kontraefekti ovih lekova mogu biti veoma ozbiljni te ih lekari primenjuju vrlo kontrolisano i u ograničenom broju slučajeva.

CMV status – tumačenje

Svaka žena koja planira trudnoću ili je u periodu života kada je moguće da će začeti, treba da zna svoj CMV status. Provera CMV statusa za odrasle je jednostavna i može se dobiti iz uzoraka krvi, urina i pljuvačke.

Pri testiranju na CMV proveravaju se dva faktora – antitela 1) IgG (staro stanje – koje govori da li je infekcija već preležana) i 2) IgM (novo stanje – tj. da li je infekcija trenutno aktivna u organizmu). Gledaju se zasebne vrednosti ovih faktora, kao i odnos među njima. Iako veoma važni za određivanje CMV statusa, rezultati IgG i IgM faktora ne treba da budu jedino što je korišćeno za utvrđivanje CMV statusa. Rezultate treba posmatrati u sklopu opšte kliničke slike pacijenta, njegove zdravstvene istorije i svih rezultata iz laboratorije. Takođe, ako rezultati pokažu da infekcija postoji treba obavezno obaviti još jedno testiranje nakon dve nedelje.

U nastavku je tabela sa inicijalnom interpretacijom rezultata testiranja na CMV (tabela je data samo informativno dok je konsultacija sa lekarom za pravilno tumačenje rezultata neophodna):

Rezultat Tumačenje Komentar
IgG = negativan

IgM = negativan

Osoba nije ranije bila inficirana citomegalovirusom (CMV).

Postoji rizik od primarne infekcije.

Obavezno praktikovati mere za prevenciju CMV-a. Tako ćete smanjiti rizik od dobijanja ove infekcije tokom trudnoće. Generalno, nije neophodno raditi dodatna testiranja na virus tokom trudnoće osim ako trudnica ili dete ne pokažu simptome infekcije CMV-om (npr. tokom rutinskog pregleda ultrazvukom).
IgG = pozitivan

IgM = pozitivan

Skorašnja CMV infekcija. Ako tek planirate trudnoću, najbolje je posavetovati se sa lekarom koliko još treba sačekati pre sledećeg pokušaja začeća. Ako ste već u drugom stanju, tražite od doktora da naknadnim ultrazvučnim pregledima prati razvoj deteta u materici, posebno obraćajući pažnju na moguće simptome infekcije CMV-om po dete i posteljicu. Ukoliko na ultrazvuku beba u materici pokazuje znake infekcije CMV-om, najverovatnije će biti neohodno da se uradi amnioconteza da bi se sa sigurnošću utvrdilo da li beba ima CMV, nakon čega će se dalje donositi odluke u zavisnosti od rezultata i opšte situacije.
IgG = pozitivan*

IgM = negativan

CMV infekcija preležana u prošlosti, koja nije skorija. Preporučljivo je da se tokom trudnoće pridržavate koraka za prevenciju CMV-a. Iako ste preležali infekciju, i dalje je moguće da će se infekcija ponovo aktivirati. Ovo je generalno ređi slučaj i rezultira mnogo manje ozbiljnim poteškoćama po dete nego što je u slučaju primarne infekcije CMV-om.

*Treba uzeti u obzir i činjenicu da inicijalni testovi ne daju informaciju o tome koliko je preležana infekcija (IgG) stara, tj. kada je preležana (npr. da li u detinjstvu ili pre šest meseci – što itekako ima značaja ukoliko testiranje radite u sedmom mesecu trudnoće). Zato postoji dodatni test koji pokazuje koliko je “sveža” preležana infekcija. Njegov naziv je test aviditeta IgG antitela na CMV. Rezultat je u procentima na osnovu kojih lekar može pročitati koliko je stara preležana infekcija.

Prevencija

Šta raditi da bi se minimizirao rizik od CMV-a tokom trudnoće?

  1. Provera pre trudnoće – S obzirom da je efekat CMV-a posebno jak ako ga trudnica dobije po prvi put dok je trudna, idealno bi bilo uraditi test na CMV pre ostajanja u drugom stanju.
  2. Provera tokom trudnoće – svaka trudnica bi trebalo da tokom trudnoće zna svoj CMV status. Ako ste trudni tražite da se test na IgG i IgM antitela doda Vašem laboratorijskom nalazu (kod nas se ove analize pokrivaju takozvanim TORCH testom (izgovara se „torč”:)), gde slovo C stoji za test na Citomegalovirus). Ukoliko se ispostavi da trudnica tokom trudnoće u organizmu ima aktivan citomegalovirus, to je signalna lampica za lekara koji vodi trudnoću za posebno pažljivo praćenje razvoja ploda. Serološkim metodama (obično uzorak krvi) se detektuje prisustvo antitela na CMV. Ova metoda se preporučuje odraslim osobama, ali ne može detektovati infekciju fetusa. Ako se ispostavi da trudnica ima skorašnje prisustvo CMV virusa u krvi, obično se prvo radi dodatni ultrazvuk kojim se utvrđuje eventualno postojanje odskakanja od norme pri razvoju deteta ili posteljice – i to u oblastima na koje utiče CMV. Prisustvo citomegalovirusa kod bebe u prenatalnom periodu se može utvrditi samo amniocintezom, ali ovaj test ne može dati odgovor na pitanje da li će dete razviti zdravstvene probleme usled prisustva infekcije (što se dešava u 10 do 25% slučajeva kada je beba kongenitalno zaražena CMV-om).
  3. Higijena i način života – Trudnice koje već imaju jedno dete, kao i one koje rade u zdravstvu ili su u čestom kontaktu sa decom spadaju u visoko rizične kategorije za dobijanje CMV-a. Ova infekcija se prenosi bliskim kontaktom preko telesnih tečnosti. Kao preventivne mere preporučuje se:
  • često pranje ruku u trudnoći, posebno nakon menjanja pelena
  • ne deljenje pribora za jelo sa detetom (ili sa bilo kim drugim)
  • ne deljenje hrane iz istog tanjira sa detetom (ili sa bilo kim drugim)
  • izbegavanje ljubljenja deteta u okolinu nosa i usta, najbolje je ljubljenje u teme 🙂
  • izbegavanje ljubljenja pri pozdravljanju tokom praznika, proslava i drugih događaja
  • korišćenje zaštite pri intimnim odnosima

Ukoliko dete ima oštećenje sluha,  a ne zna se uzrok, do kada se može utvrditi da li je to usled CMV-a?

Da bi se CMV uključio kao rizičan faktor i verovatan uzrok oštećenja sluha kod deteta, neophodno je imati informaciju da li je dete u materici dobilo ovu infekciju. Zato je bitno uraditi testove na CMV ili tokom trudnoće ili neposredno po rođenju deteta (do dve nedelje po rođenju). Nakon tog perioda, teško je sa sigurnošću utvrditi da li je CMV infekcija kongenitalna ili stečena – tokom porođaja ili od nekog drugog iz okruženja u kom je dete boravilo.  Oko 50% populacije u sebi nosi ovaj virus, verovatnoća da ce se osoba u nekom trenutku života zaraziti ovim virusom je preko 90%.

Ukoliko se pokaže da dete ima CMV a bez vidljivih je simptoma, obavezno treba uraditi proveru sluha još u porodilištu, kao i proveru vida čim se za to stvore uslovi. Takođe, s obzirom da se posledice CMV infekcije na sluh mogu pojaviti kod deteta naknadno, čak do tinejdžerskog uzrasta, važno je dodatno obratiti pažnju na sluh deteta – kao i razvoj govora i raditi redovne kontrole.

***

Nadam se da Vam je ovaj tekst bio koristan, slobodno ga podelite sa svima kojima smatrate da bi značilo da znaju više o ovoj temi. Šireći svest o oštećenju sluha kao posledici CMV infekcije možemo doprineti smanjenju broja takvih slučajeva.

Napomena: Cilj ovog informativnog teksta je prvenstveno da podigne svest o postojanju citomegalovirusa (CMV), posledicama koje može imati po plod ukoliko ga trudnica dobije u toku trudnoće, kao i o merama prevencije koje se mogu preduzeti da bi se smanjio rizik od dobijanja virusa tokom trudnoće. Ovaj tekst nikako ne treba da posluži za tumačenje rezultata testova na CMV kao i za preduzimanje daljih koraka, za šta se svako mora obratiti stručnjaku.

 

Izvori korišćeni pri pisanju teksta:

https://www.cdc.gov/cmv/clinical/lab-tests.html

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/25165026

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3490478/

http://www.mayomedicallaboratories.com/test-catalog/Clinical+and+Interpretive/62067

http://www.texaschildrensblog.org/2011/01/cmv-every-pregnant-woman-should-know-about-this-virus/

https://www.nationalcmv.org/cmv-prevention/screening.aspx

http://americanpregnancy.org/pregnancy-complications/cytomegalovirus-infection/

http://www.babycenter.com/0_cytomegalovirus-during-pregnancy_1418404.bc

 

2 Comments

  1. Sumnjali smo da naše dete sa nepunih 5 god. ne čuje baš dobro na desno uvo. Vodili smo ga u Dom zdravlja na kontrole sluha, pa i tražili uput za neku dečiju kliniku, ali doktori su to odbacivali, smatrali su da nema potrebe, kažu dete ne sarađuje na kraju nam dali potvrdu za upis u školu. Popričala sam sa poznanicom o tome i ona me je uputila u kliniku i što se kaže „preko veze“ smo došli do doktorke specijaliste za ORL i saznali da dete uopšte ne čuje na desno uvo. Nastao je „blagi šok“. Muk. Doktorka nam „dešifrovala“ otpustnu listu, da je dete zapravo preležalo taj virus, IgG pozitivan IgM negativan. Iskreno nemam reči. Sada smo krenuli u testiranje i dete i ja (majka) da bi bili sigurni koliko uopšte možemo biti, da li sam ja zarazila dete ili šta već može da se sazna… Pa mi sad nije jasno zašto i taj test nije obavezan kada već radimo raznorazne testove i ispitivanja u trudnoći?
    Dete sada kreće u školu i moramo da se prilagođavamo novonastaloj situaciji (za nas) a da dete to ne primeti, loše bi uticalo, zapravo trebalo bi živeti kao pre kada nismo to ni znali…
    Jako mi je žao ali moram da priznam da koliko god dobrih doktora, ipak moramo sami uglavnom u sve da se razumemo, da „znamo šta da pitamo“, da dešifrujemo izveštaj lekara ako nam oni to ne objasne… itd… itd…
    I eto… imala sam potrebu da ovo napišem čisto da se zna. I znam biće sve ok.

    1. Draga Kat,

      Hvala Vam na komentaru i na iskustvu koje ste podelili sa nama, a koje nije nimalo prijatno. Sreća te ste bili uporni da saznate šta Vam to nije dalo mira. Sad, iako odgovor nije ono što bi neko želeo svom detetu ipak znate odakle da počnete i možete da mu pomognete. Kao što ste rekli, biće to sve u redu. Danas se oštećenje sluha uspešno tretira i kod dece sa obostranim oštećenjima koja nikada nisu imala kontakt sa zvukom. Tako da, kod Vašeg deteta koje ima prirodan sluh na jednom uhu, osposobljavanje i drugog uha bi trebalo da ide znatno lakše. Da li ste već dobili aparate ili ste možda razmišljali o kohlearnom implantu?

      Što se tiče testova za citomegalovirus, postoji takozvani TORCH* test. Verujem da ste već čuli za njega. Radi se na uput ginekologa – najbolje je pre trudnoće i koliko znam, nažalost još uvek nije obavezan.

      Sve najbolje vam želimo!

      *T-toksoplazma, O za „other“ – uključuje test na hepatitis B, i još neke viruse, R – rubeola, C – citomegalovirus,
      H – herpes simplex virus.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Molimo Vas unesite odgovarajući broj * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.