Zvuči prilično neverovatno, zar ne? Ipak, u pitanju je sasvim prirodan način provođenja zvuka kog nismo ni svesni – usled mehaničkih talasa zvuka vibrira ne samo vazduh, već i kosti. Naučnici su pronašli način da iskoriste ovu specifičnost našeg tela i osmisle sistem za direktno koštano sprovođenje zvuka pod nazivom BAHA (bone anchored hearing aid).

Zašto bismo slušali kostima kad možemo ušima?

Sistemi koštane provodljivosti zvuka, upravo i pomažu osobama kod kojih postoji fizička prepreka u standardnom putu sluha, tj. kod konduktivnih i nekih slučajeva mešovitih oštećenja sluha.

Na primer:

  • Malformacije u građi spoljašnjeg i/ili srednjeg uha (mikrotija, urođene deformacije u građi uha, i tome slično)
  • Oboljenja spoljašnjeg ili unutrašnjeg uha (iritacija pri korišćenju standardnih slušnih aparata, hronično curenje iz srednjeg uva, otoskleroza)
  • Jednostrana gluvoća

Osnovni preduslovi za uspešnu primenu su…

  • zdrava i funkcionalna kohlea. Ukoliko to postoji, sistemom direktne koštane provodljivosti se premošćuje deo slušnog puta na kom postoji problem. Zvučni talas, preko kosti stiže do kohlee čije zdrave i funkcionalne „dlakave” ćelije prihvataju vibracije, pretvaraju ih u električni impuls koji dalje, slušnim nervom, putuje do mozga koji ga prepoznaje kao zvuk i osoba može da čuje.
  • odgovarajući kvalitet, debljina i čvrstina kosti iza uha, u koju se ugrađuje implant. Zato se, generalno, BAHA ne ugrađuje deci mlađoj od pet godina jer u tom uzrastu kost postiže potrebnu zrelost. Postoje ispitivanja koja ukazuju da se ova vrsta implanata može ugrađivati i deci mlađeg uzrasta (od tri, pa čak i dve godine). U svakom slučaju, veoma je važno prethodnim pregledima skenerom utvrditi da li je paijent spreman za ugradnju. Dosadašnje praćenje pacijenata nije pokazalo da BAHA implant predstavlja ikakvu smetnju pri rastu deteta.

Hiruška intervencija

Radi se pri opštoj ili čak lokalnoj anesteziji, kada se titanijumski implant oblika šrafa, veličine par milimetara, umeće u kost iza uha.

Deo implanta koji je ugrađen u kost ostaje dostupan kroz kožu. Na taj deo se stavlja takođe sićušan titanijumski nosač, na koji se kasnije – kada dođe do zaceljivanja rane nakon operacije (2 do 4 nedelje), kači spoljašnji procesor.

Spoljašnji procesor, veličine par santimetara, prikuplja zvuke iz okoline i pretvara u vibraciju koju šalje na titanijumski nosač. Vibracije se sa nosača prenose na implant, pa na kost odakle stižu do kohlee. Ove vibracije su toliko suptilne da ih nosioci implanta ne osećaju kao posebne tj. dodatne vibracije.

Moguće komplikacije su infekcije i reakcije kože oko implanta – u slučajevima gde se javljaju komplikacije ovakve su najčešće, kao i srastanje kože preko implanta, ili čak nepotpuna / neuspela osteointegracija – što se generalno dešava retko.

Napomena: Ako osoba nosi naočare ili bilo šta drugo na glavi, dobro bi to bilo napomenuti lekaru pre operacije da bi imao u vidu pri pozicioniranju implanta.

Šta je osteointegracija?

Titanijumski implant ima sposobnost da u potpunosti sraste sa kosti. Dolazi do njihovog povezivanja na molekularnom nivou, što omogućava direktnu i maksimalnu provodljivost zvučnih vibracija preko kosti lobanje i vilične kosti, do kohlee u srednjem uvu. Taj proces se naziva osteointegracija.

Titanijum je takođe materijal koji može da ide na magnetnu rezonancu i koji ne aktivira bezbedonosne skenere i detektore metala (npr. na aerodromima, u prodavnicama). Jedino se preporučuje skidanje spoljašnjeg procesora kada se dolazi u kontakt sa pomenutim pregledima i uređajima kao i obavezno nošenje i pokazivanje kartice nosioca BAHA implanta.

BAHA sistem je u zvaničnoj upotrebi od devedesetih godina prošlog veka. Procena je da trenutno samo u Evropi, preko 80.000 ljudi ima BAHA implant.

BAHA kada se ugradi ostaje doživotno, samo se menjaju spoljašnji procesori – očekivani vek trajanja procesora je od 5 do 10 godina.

Cena je nekoliko hiljada evra, zavisno od proizvođača i modela.

Prednosti BAHA sistema u odnosu na standardne sisteme koštane provodljivosti jeste direktan pristup kosti. Tako se postiže bolji kvalitet zvuka za primaoca, jer nema sloja kože između procesora i kosti, koji inače ublažava vibracije.

Razlika u odnosu na:

  • klasične slušne aparate je da BAHA koristi vibraciju kosti da prenese zvuk, a slušni aparati koriste vibriranje vazduha za prenos zvuka.
  • kohlearni implant – kohlearnim se stimuliše funkcija kohlee koja je u slučaju korisnika BAHA implanta potpuno zdrava i funkcionalna.

Napomena: postoje sistemi koštane provodljivosti zvuka koji su nevidljivi spolja i gde se koristi i magnet za kačenje spoljnog procesora (kao što je na primer BONEBRIDGE), ali svakako nije u pitanju kohlearni implant.

Interesantno je da se ishod tj. korisnost BAHA implanta može donekle proveriti pre same intervencije.

Korišćenjem opreme za simulaciju rada implanta takozvanih slušalica za koštanu provodljivost, kandidatu se simulira efekat koji će BAHA sistem imati nakon ugradnje.

Ono o čemu treba voditi računa, tj. imati na umu jeste da se te simulacije najčešće odvijaju u zvučno izolovanim prostorijama bez ikakve pozadinske buke. S obzirom da ovaj sistem,  kao i svi drugi sistemi koji pomažu osobama oštećenog sluha da čuju, ne zamenjuje prirodan sluh – ograničenje slušanja u buci postoji.

Održavanje sistema se svodi na sušenje u sušaču spoljašnjeg dela – tokom noći, i redovnog čišćenja i higijenskog održavanja vidljivog dela implanta i kože oko implanta.

Neki komentari korisnika su da treba obratiti pažnju na vrlo hladno vreme i pokriti implant kapom – jer se metal hladi i može doći do otupljivanja osećaja oko njega (kao kod pirsinga). I veoma toplo vreme ili pak prisustvo izrszite prašnjavosti zahteva dodatne higijenske mere da bi se izbegla iritacija i upala kože oko implanta.

Onima koji ne znaju šta je u pitanju, BAHA spolja može delovati pomalo zastrašujuće –  kao driker na koži glave . Ali generalno, ta oblast nije posebno osetljiva na dodir.

Posebnih ograničenja u aktivnostima sa BAHA-om nema osim da se spoljašnji procesor skida pre kupanja, jer nije vodootporan. Ne preporučuju se ni kontaktni sportovi koji mogu dovesti do ozbiljnijih povreda glave.

Skidanje spoljašnjeg procesora tokom noći je poželjno. Tada se vidljivi deo implanta pokriva posebnom zaštitom osmišljenom za te prilike.

BAHA sistem je kompatibilan sa telekoil sistemima.

U Srbiji se BAHA implanti ugrađuju od 2011. godine. Trenutno veoma mali broj osoba ima ove implante. Iako je tokom jednog perioda njihova ugradnja bila pokrivena pravilnikom RFZO-a, više  nije. Čak im ni zamena po isteku određenog broja godina nije pokrivena RFZO-om, pa se nosioci moraju snalaziti na različite načine.

Napomena: Ovaj tekst je informativnog karaktera. Za sve detaljnije informacije neophodno je obratiti se stručnom licu.

 

Izvori korišćeni pri pisanju teksta:
https://www.oticonmedical.com/bone-conduction/new-to-bone-conduction/living-with-a-ponto/ponto-frequently-asked-questions
http://www.healthyhearing.com/help/hearing-aids/bone-anchored
http://www.planeta.rs/58/01_medicina1.htm#.WSVVadKGO00

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Molimo Vas unesite odgovarajući broj * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.