Da li činim sve što je u mojoj moći da pomognem detetu da se dobro snalađe u školi i društvu? Kao roditelji jednog Sajberuvceta – koje je ujedno i školarac, verovatno sebi često postavljate ovo pitanje. Svi znamo u kojoj meri je dobar sluh važan za razvoj deteta, njegovih socijalnih veština i za njegov uspeh u školovanju. Postojeći aparati i kohlearni implanti mogu već da učine mnogo za bolji kvalitet života naše dece. Ipak, i aparati i implanti imaju određena ograničenja. Zato su tu asistivne tehnologije.

(foto)

Slušanje na daljinu, u bučnoj sredini ili u prostoru gde postoji eho, veliki su i još uvek neprevaziđen izazov za savremene slušne aparate i implante. U učionicama i fiskulturnim salama neodgovarajuće akustike, kao i na otvorenom – dete koje nosi aparate se svakodnevno susreće sa ovim izazovima i ograničenjima u slušanju. Dobra vest je da postoji rešenje.

#1 Pomoćne ili asistivne tehnologije pri slušanju…

…su odavno odomaćen termin. Ponuda ovih specijalnih uređaja za poboljšanje prijema zvuka preko aparata i implanata postoji i kod nas. Osnovni cilj pomoćnih uređaja je da izdvoje bitan zvuk od manje bitnog, fokusiraju se na njega umanjujući okolnu buku, pojačaju ga i učine primarnim za slušaoca preko aparata i implanata.

FM sistemi

Koriste radio talase da prenesu zvučni signal. Često se koriste u učionicama. Nastavnik nosi mikrofon povezan sa predajnikom, a učenik ima aparat tj. prijemnik. Oba, i mikrofon-predajnik i prijemnik su bežični – nikakvi kablovi za njihovo međusobno povezivanje nisu potrebni. Ovaj sistem osigurava da dete prima postojan zvučni signal i da čuje sve čak i kada ne gleda u učitelja/icu, ili kada se učitelj/ica kreće po učionici. Ukoliko je interaktivna nastava, mikrofon se može „šetati“ među đacima i omogućiti detetu da isprati šta su druga deca rekla i pitala. FM sistemi se mogu koristiti, kako u radu sa decom u velikim prostorima – učionicama, amfiteatrima i na otvorenom, tako i u bliskim razgovorima  1 na 1, pa i za praćenje TV programa ili drugih zabavnih sadržaja u elektronskoj formi. U vanškolskim aktivnostima, korišćenje ovog pomoćnog sistema, može doprineti opuštenijoj komunikaciji pri grupnim aktivnostima, tokom vožnje automobilom i tome slično.

Domet FM sistema je oko 90 metara i dozvoljeni su za korišćenje na mnogim javnim mestima.

Ono što je prednost, ujedno može biti i nedostatak ovog sistema. Naime, radio talasi prolaze kroz zidove i može doci do preklapanja, tj. mešanja talasa sa drugog uređaja ako se poklope frekvence. Ovakva situacija je nezgodna zbog ometanja prijema pomoćnog aparata, ali i zbog nenamernog i neplaniranog deljenja informacija sa svima koji su na istoj frekvenciji. Šta mislite, zašto svi ovi uređaji pri uvozu moraju do dobiju posebne dozvole od najviših institucija koje se bave sigurnošću države u koju se uređaj uvozi?  Ako i dođe do toga da Vaše dete odjednom, umesto glasa učiteljice začuje nastavnika radio–amatera koji vežba u drugoj učionici, dovoljno je promeniti frekvencu na predajniku/mikrofonu i na prijemniku i sve će opet biti u redu.

Najbolji opis kako FM sistem radi, dat je u knjizi Superuvce Sisi Bel. Sisi, zbog nadljudskih sposobnosti koje joj omogućava korišćenje FM-a postaje superheroina –  pa vi vidite.

Indukcione petlje

Koriste elektromagnetnu energiju da prenesu zvuk. Obično se koriste u školama i javnim prostorima npr pozorištu, gde se očekuje prisustvo više od jedne osobe/deteta koje koristi slušne aparate / kohlearne implante. Sastoje se iz 4 dela: 1) izvor zvuka –  javne govornice/šalteri opremljeni ovim sistemom, mikrofoni, TV i/ili telefon (fiksni). 2) amplifikator – pojačivač, 3) tanka žica koja okružuje odabranu prostoriju ili se prostire ispod tepiha i 4) prijemnik tj. telekoil.  Telekoil postoji kao već ugrađena komponenta u većini modernih slušnih aparata i kohlearnih implanata.

Da bi se koristile mogućnosti petlje, a to je da zvuk koji se prima preko mikrofona bude čistiji, važno je da osoba bude u okviru petlje ili bar u njenoj neposrednoj blizini. I naravno, da ima slušni aparat i/ili kohlearni implant sa ugrađenim telekoilom.

Postoje i prenosive varijante ovih sistema, ali se danas ređe koriste.

Školske učionice i prostori opremljeni indukcionom petljom imaju poznatu oznaku

Infra-crveni sistemi

Prenose zvuk uz pomoć svetlosti. Odašiljač pretvara zvuk u svetlosni signal koji emituje ka prijemniku koji ga opet pretvara u zvuk. Slično kao FM sistem, stim što svetlo ne prolazi kroz zidove – dobro rešenje za privatne komunikacije npr sudnice. Drugo ograničenje neće raditi dobro ako ima previše svetla u prostoriji, a ne radi ni na otvorenom.

#2 Uređaji za augmentativnu i alternativnu komunikaciju

Pomažu osobama koje imaju poteškoća u izražavanju da se izraže. Raspon od obične table za crtanje i pisanje do kompjuterskog programa koji pretvara govor u pisane reči i obrnuto.

Današnje tehnologije omogućavaju komunikaciju – pisanu (poruke, chat), verbalnu i vizuelnu (skype, fb, itd) te posrednik tj prevodilac često nije neophodan. Postoje i sistemi koji znakovni jezik pretvaraju u pisanu pa čak i izgovorenu reč, a tu su i sistemi koji govor pretvaraju u reči i tako pomažu osobama oštećenog sluha da prate konverzacije u društvu. Može se koristiti i kao back-up da bi se bolje razumela govorna komunikacija.

#3 Alternativni alarmi

Povezuju se na zvono na vratima, telefon, razne vrste alarma i emituju veoma glasan zvuk ili svetlo ili vibraciju (ili kombinaciju ova tri) i time daju do znanja učenicima koji ne čuju dobro da se nešto dešava na šta treba da obrate pažnju.

Sve ove sprave imaju za zadatak da pomognu učenicima oštećenog sluha da bolje prate i savladavaju gradivo u svom ritmu, pomažući im da ostvare svoj pun potencijal – stavljaju ih u ravnopravan položaj sa decom koja nemaju poteškoća sa sluhom i praćenjem verbalne nastave. Daju veću nezavisnost u praćenju nastave i učenju i uopšte životu. Sa razvojem digitalnih i bežičnih tehnologija sve je više programa i sprava koje pomažu učenicima oštećenog sluha da se u potpunosti ravnopravno uključe u aktivnosti društva čiji su deo.

Jedini potencijalni minus je što pomažući deci da jednostavnije komuniciraju, ukoliko se na ove uređaje previše oslone i zapostave razvijanje svojih sposobnosti , deca mogu postati previše zavisna od pomoćnih uređaja iako bi uz dodatni napor nešto mogli i sami. Zato je uvek dobro pre konačne odluke o nabavci pomoćnih uređaja prokonsultovati se sa audiologom i terapeutom koji poznaju Vaše dete.

Šta Vi mislite? Da li Vaše dete koristi neki od ovih pomoćnih uređaja i kakva su Vaša iskustva?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Molimo Vas unesite odgovarajući broj * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.