Neonatalni skrinig sluha  je univerzalni program ranog otkrivanja oštećenja sluha, koji započinje već u porodilištu. Jednostavnim i brzim testom koji se zasniva na beleženju otoakustičkih emisija, moguće je već drugog dana po rođenju utvrditi da li beba dobro čuje.

Inicijalni skrining test bi trebalo raditi pre otpuštanja iz porodilišta svim bebama, bez obzira na faktore rizika za oštećenje sluha. U društveno razvijenijim zemljama, neonatalni skrining je obavezan kao i nastavak praćenja dece sa nestandardnim rezultatima. Ovo treba da predstavlja vodeću ideju pri formiranju i sprovođenju procedura neonatalne nege. To potvrđuju i rezultati savremenih ispitivanja koji pokazuju da je nivo razvoja govora kod dece kod koje je oštećenje sluha otkriveno i adekvatno tretirano do druge godine života, značajno viši nego kod kasnije dijagnostifikovanih oštećenja sluha.

newborn_hearing_checkSam proces skrininga je – ukoliko postoji odgovarajuća oprema i obučeno osoblje, prilično jednostavan. Kroz malu mekanu slušalicu dok beba spava, pušta se tihi ton, na koji se ukoliko je sluh uredan, dobija odgovor koji aparat registruje kao ”Prošao“. Ukoliko odgovor izostane, posle četiri nedelje treba ponoviti test.

Detaljna audiološka procena dece sa nestandardnim nalazom pri ponovljenom testu obavlja se do trećeg meseca života na mestima specijalizovanim za pedijatrijsku otorinolaringologiju i audiologiju.

Kod dece kod koje su prisutni faktori visokog rizika za oštećenje sluha, bez obzira na uredan nalaz, test treba proveriti još jednom u narednih 3-6 meseci zbog mogućnosti odloženog nastanka oštećenja.

Ukoliko dete ne prodje skrinig sluha u porodilištu to ne mora uvek da znači da ima oštećenje sluha. Negativan rezultat testiranja je moguć i zbog ostataka plodne vode u uhu, ako je prostorija u kojoj je rađeno testiranje bila bučna ili ako se beba mnogo mrdala. Neka istraživanja pokazuju da određeni broj roditelja dete ne dovode na ponovno testiranje, preporučeno zbog inicijalno negativnog rezultata jer po njihovoj subjektivnoj proceni dete čuje.  Svakako je od velike važnosti ponoviti testiranje i otkloniti svaku sumnju. Multidiciplinarna saradnja s pedijatrima, edukacija medicinskog kadra, saradnja i informisanost roditelja, znatno mogu uticali na  odazivanje na retestiranje.

Do sada je mali broj porodilišta u Srbiji imao aparate za neonatalni skrinig sluha, zbog čega se dijagnoza oštećenja sluha postavljala relativno kasno ( u proseku oko druge godine). Nadamo se da će se ova činjenica ubrzo promeniti, najvećim delom zahvaljujući trenutno aktuelnoj akciji Blic fondacije prikupljanja sredstava za opremanje svih porodilišta u Srbiji opremom neophodnom za neonatalni skrining (akcija traje do 30. aprila 2016.).

Na žalost iskustva roditelja pokazuju da, i kada rano posumnjaju da kod deteta postoji problem sa sluhom, ne nailaze uvek na razumevanje čak ni kod pedijatara. Nisu retki slučajevi da roditelje razuveravaju da postoji problem i da se deca blagovremeno ne upućuju na adekvatnu dijagnostiku. Ne treba ni da se napominje da se tako gubi dragoceno vreme, koje je, od velike važnosti za uspešnu (re)habilitaciju.

Uvođenje neonatalnog skrininga sluha u porodilišta će takve situacije smanjiti na minimum, a moguće i pomoći u njihovom potpunom eliminisanju.

Naravno, toje samo početak. Dijagnoza oštećenja sluha može se postaviti veoma rano i blagovremeno započeti habilitacija slušanja i govora uz primenu savemenih slušnih aparata ili kohlearnog implanta. Time se omogućava normalan razvoj govora i komunikacije, a  dete se osposobljava za svakodnevni život uprkos oštećenju sluha.

Po uspostavljanju dijagnoze, neophodna je intezivna i kontinuirana rehabilitacija deteta. Treba naglasiti da se roditelji suočavaju sa najvećim problemima upravo kada se radi o rehabilitaciji. Sama dijagnostika traje relativno kratko, a rehabilitacija je posle postavljanja dijagnoze najvažnija i neophodna, a predstavlja dugotrajan proces. Na žalost većina gradova u Srbiji nema adekvatno organizovanu rehabilitaciju, što porodice dece oštećenog sluha dovodi do dodatnih problema. Nadamo se da će se i po tom pitanju nešto promeniti na bolje.

 

Izvori:

http://www.medicinskicasopis.org/pdf/2012%282%29/sr/Full/Uloga%20i%20znacaj%20skrining%20procedura%20u%20ranoj%20dijagnostici.pdf

http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0025-8105/2007/0025-81050706261L.pdf

http://www.belmedic.rs/Vesti/9515/RANO-OTKRIVANJE-OSTECENJA-SLUHA-KOD-DECE-U-BEL.shtml

http://www.novosti.rs/vesti/zivot_+.304.html:455909-Timpanometrija-Pogled-u-srednje-uho

http://www.orl.rs/dijagnostika/skrining-sluha-kod-beba/

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Molimo Vas unesite odgovarajući broj * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.