Oštećenje sluha ubraja se u najčešće senzorne poremećaje kod dece, a genetski faktori su uzrok više od 50% slučajeva kongenitalnog (urođenog) oštećenja sluha kod dece.

Cilj ovog teksta je da pojasni terminologiju koja se koristi kada se govori o genetskom oštećenju sluha, kao i da ponudi osnovna objašnjenja o uzrocima nastanka i manifestaciji ovih oštećenja. S obzirom da je tema izuzetno stručna, nadamo se da  smo uspeli da Vam je bar malo približimo.

Prema svetski prihvaćenoj statistici, od 1000 dece 2-3 (dvoje do troje) se rađa sa nekim oblikom oštećenja sluha na jednom ili oba uha. Postojeći faktori  rizika za pojavu oštećenja sluha kod novorođenčadi pomažu u otkrivanju tek polovine  dece oštećenog sluha. Oštećenja sluha kod dece mogu biti kongenitalna – urođena  ili stečena u toku života. Termin kongenitalno oštećenje sluha implicira da je oštećenje sluha prisutno od rođenja i može uključiti i nasledna (hereditarna) oštećenja sluha ili oštećenje sluha udruženo sa drugim prenatalnim ili perinatalnim faktorima.

Vrste genetskog oštečenja sluha 

Genetsko oštećenje sluha može biti (1) autozomno dominantno i (2) autozomno recesivno, ili (3) povezano sa X hromozomom.

autozomnodominantno

 

 

 

(1) AUTOZOMNO DOMINANTNO – Kod autozomno dominantnog oštećenju sluha, jedan roditelj  nosi dominantni gen za oštećenje sluha i karakterističan je za prenošenje oštečenja sluha na decu. U ovom slučaju postoji najmanje 50% mogućnosti da se kod dece pojavi oštećenje sluha. Ova mogućnost je i veća ako oba roditelja imaju dominantni gen (što znači da oba roditelja imaju oštećenje sluha) ili ako i dede i babe sa jedne strane familije imaju oštećenje sluha izazvano genetskim faktorom. Zato ako najmanje jedan roditelj ima oštećenje sluha za očekivati je da dete može imati oštećenje sluha.

 

 

 

autozomnorecesivno

 

 

 

 

(2) AUTOZOMNO RECESIVNO – Kod auotozomno recesivnog oštečenja sluha oba roditelja imaju uredan sluh iako nose recesivni gen. U ovom slučaju mogućnost da dete ima oštećenje sluha je 25%. Zato što oba roditelja obično imaju uredan sluh i zato što niko u familiji nema oštećenje sluha nije za očekivati da dete ima oštećenje sluha.

 

 

 

 

 

 

 

 

Xpovezanoostecenje

 

 

 

 

(3) Kod X povezanog oštećenja sluha, majka nosi recesivnu predispoziciju za oštećenje sluha na hromozomu koji određuje pol i prenosi na mušku decu ali ne i na žensku.

 

 

 

 

 

Postoji još i mogućnost mutacije gena u mitohondrijama ćelije – ovo oštećenje je veoma retko i javlja se u 1% slučajeva.

Tipovi genetskog oštećenja sluha

(a) Sindromsko i (b) nesindromsko oštećenje sluha

Oko trećine (1/3) naslednih oblika gluvoće nalazi se u sklopu različitih sindroma, dok kod dve trećine (2/3) nalazimo gluvoću kao izolovan simptom (nesindromska nagluvost/gluvoća).  Proučavanje gena uključenih u etiologiju oštećenja sluha ukazuje na veliku varijabilnost. Isti geni mogu uzrokovati sindromsko i nesindromsko oštećenje sluha, a mutacije u jednom genu mogu uzrokovati recesivne i dominantne oblike nesindromskog oštećenja sluha.

(a) Sindromsko oštećenje sluha

Ukoliko su nasledna, odnosno  genetski determinisana, oštećenja sluha mogu biti udružena sa drugim znacima odnosno simptomima kao što su oštećenja bubrega, centralnog nervnog sistema, metabolički  poremećaji itd. i  to  u sklopu  različitih sindroma –sindromska oštećenja sluha. Postoje neki genetski sindromi u kojima je jedna od poznatih karakteristika oštećenje sluha. To su na primer: Down sindrom (abnormalnosti na genu), Usher sindrom (autozomno recesivni), Treacher Collins sindrom (autozomno dominantni), Crouzon sindrom (autozomno dominantni) i Alport sindrom (X-linked). Vrlo je važno da se u slučaju sindromskog oštećenja postavi tačna dijagnoza, jer se pojedinac/porodica može pratiti s obzirom na moguća pridružena stanja i njihove komplikacije (npr. oštećenje bubrega ili očne pozadine). Uz to će u najvećem broju slučajeva biti olakšano genetičko savetovanje, jer je poznat obrazac nasleđivanja, a u nekim slučajevima je moguće i molekulsko testiranje. Premda su sindromi često sa jasnom kliničkom slikom, ona može biti blaga ili nespecifična, pa postavljanje dijagnoze zahteva detaljnu porodičnu anamnezu, pregled iskusnog lekara, detaljnu evaluaciju sluha i vestibularne funkcije, te po potrebi širu obradu.

(b) Nesindromsko oštećenje sluha

…je oštećenje sluha koje nije praćeno drugim oštećenjima tj koje se ne ubraja u neki od gore nevedenih sindroma. Oko 85% nesindromskih slušnih oštećenja  nasleđuje se autozomno recesivno, 15% autozomno dominantno, oko 2% X vezano, a  manje od  1% uslovljeno je mutacijama mitohondrijskog genoma, pa se nasleđuje tzv. mitohondrijskim tipom nasleđivanja.

Može se reći da su autozomno recesivni oblici gluvoće obično teži i prelingvalni, tj. da se dijagnostifikuju pre razvoja govora, dok su autozomno dominantni oblici obično blaži, postlingvalni i progresivni. Ipak neki recesivni geni mogu uzrokovati gluvoću koja se javlja kasnije, a neki dominantni gluvoću koja se javlja u prelingvalnoj fazi .

Premda je nesindromsko oštećenje sluha po pravilu monogensko – usled mutacije na jednom genu, u nekim je slučajevima potrebno delovanje drugih, tzv. modifikujućih gena,kako bi se simptomi ispoljili, pa ukupna genetička osnova i spoljni faktori  utiču na varijabilnost kliničke prezentacije, pogotovu u slučajevima gluvoće koja nastaje kasnije u životu.

Poteškoće u analizi nesindromske gluvoće uzrokovane su izrazitom raznovrsnošću gena i njihovim mutacijama. Iako u grupu nesindromskih gluvoća spadaju slučajevi u kojima je gluvoća izolovan simptom, u nekim oblicima uz oštećenje sluha moguće su i druge promene, kao što su neke anomalije unutrašnjeg uha i neuropatija slušnog nevra.

Za mnoge gene je utvrđeno, da zavisno od tipa mutacije, mogu uzrokovati dominantno i recesivno naslednu gluvoću ili/i sindromsku i nesindromsku gluvoću, što otežava genetsku informaciju u porodicama u kojima imaju uticaj.

 

Geni uzročnici oštećenja sluha

Kako bi se postavljanjem što tačnije dijagnoze pomoglo lečenje i (re)habilitacija javila se i potreba da se deca, kod kojih se otkrije poremećaj sluha, dijagnostički evaluiraju. U razvoj slušnog aparata i za održavanje funkcije sluha prema nekim procenama uključeno je nekoliko stotina gena. Veliki napredak postignut je u nastojanju da se lociraju i otkriju geni odgovorni za nastanak oštećenja sluha. Identifikacijom više od 120 nezavisnih gena za gluvoću omogućeno je mnogo detaljnije proučavanje patofiziologije sluha. Iako je jasno definisan veliki broj gena koji su odgovorni za gluvoću, recesivne mutacije pojedinih lokusa (lokus je specifično mesto (lokacija) ili pozicija (na hromozomu) jednog gena u DNK sekvenci), GJB2 ili Connexin 26, uzrok su više od polovine genetskih gluvoća.

genet3Mutacije gena GJB2 na oba alela (znači da su oba roditelja nosioci recesivnog gena) po pravilu su povezane sa značajnim prelingvalnim gubitkom sluha, a kod trećine gluvoća ima progresivan tok. Gluvoća uzrokovana mutacijama u genu GJB2 nije povezana s poremećajem vestibularne funkcije, kao ni s poremećajima u građi temporalne kosti. Ispitivanja su pokazala da deca s mutacijama u genu GJB2 imaju dobro očuvane spoznajne funkcije. Neke osobe s mutacijama u genu GJB2 uz oštećenje sluha imaju i dodatne simptome, uključujući i kožne, kao što su keratodermija, difuzna hiperkeratoza i palmoplantarna keratodermija , što odražava širu ulogu connexina u ljudskom organizmu. Kodirajuća regija gena GJB2 je mala pa ga to čini pogodnim za analizu.

Analizom genskih mutacija u genu GBJ2 može se postaviti tačna dijagnoza u oko polovine novorođenčadi s teškim oštećenjem sluha, a za to se može, kao neinvanzivna, primieniti metoda uzimanja uzorka brisa sluzokože usne šupljine. Osim GJB2, nađeni su i drugi geni (GJB3- connexin 30, GJB6- connexin 31 i GJA1) koji mogu uzrokovati nagluvost.

NAPOMENA: Više o značaju genetskog testiranja i o mogućnosti za genetsko testiranje u Srbiji pročitajte u tekstu „Značaj genetske analize i mogućnosti testiranja u Srbiji”

Kako se prijaviti za genetsko testiranje oštećenja sluha?

 

 

 

Izvori:

http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0025-8105/2007/0025-81050706261L.pdf

http://hpps.kbsplit.hr/hpps-2004/22.pdf

http://documents.tips/documents/autosomalno-spolno-vezano-nasljedivanje-i-heredogram.html

http://www.cdc.gov/ncbddd/hearingloss/freematerials/parentsguide508.pdf

http://www.nidcd.nih.gov/health/statistics/pages/quick.aspx

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Molimo Vas unesite odgovarajući broj * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.