djprvaciPoslednjih godina se uz pomoć savremenih slušnih aparata i kohlearnih implanata sve veći procenat dece oštećenog sluha upisuje u redovne škole po redovnom programu – prema nezvaničnim podacima čak 70 do 80% . Godine i godine vrednog rada* – sada sedmogodišnjeg Sajberuvceta, dale su željeni rezultat! Sajberuvce polazi u redovnu školu!

*da, zaista je tako, jer deca oštećenog sluha kreću na intenzivnu rehabilitaciju sluha i govora čim se ustanovi postojanje oštećenja, što je ne retko oko navršene prve godine deteta.

Svi testovi za upis u redovnu školu su uspešno završeni, roditelji i terapeuti Sajberuvceta rastu od sreće i ponosa do neba i dalje. Jedna velika i značajna faza rehabilitacije sluha i govora deteta je upravo uspešno završena, a druga životno bitna faza počinje. To dete – procenjeno od svih zvaničnih komisija kao zrelo, sposobno i spremno da se uhvati u koštac sa akademskim izazovima klasičnog školovanja jednako kao i svi njegovi vršnjaci, to dete – to isto naše Sajberuvce, tog trenutka jednostavno prestaje da ima oštećenje sluha.

Nažalost, pa i ne baš…Kao što svi znamo, oblici oštećenja sluha koje imaju Sajberuvca nisu izlečivi. Slušni aparati i kohlearni implanti u značajnoj meri pomažu funkcionisanje u čujućem svetu, ali je njihova moć još uvek ograničena – u bučnoj sredini, kada više ljudi priča u glas, u akustičnim prostorima, kada duva vetar…pa, recimo – u brojnim situacijama o kojima osobe bez oštećenja sluha uopšte ni ne razmišljaju.

Potvrda o spremnosti za školovanje, koja učini roditelje Sajberuvceta najsrećnijim na svetu bar na neko vreme, istovremeno predstavlja potvrdu lišavanja mogućnosti za korišćenje bilo koje druge vrste podrške za decu i roditelje – korišćenje asistenta u nastavi, rad sa pola radnog vremena, korišćenje besplatnih programa namenjenih deci sa smetnjama u razvoju, jer rehabilitovana Sajberuvca sad imaju jednak status kao sva druga deca. Grubo rečeno, oni prestaju da imaju oštećenje sluha, ali samo na papiru i samo za državu.

Za sada nema podataka koji procenat dece oštećenog sluha uspešno i završava osnovnu i srednju školu, kao i koliko njih upisuje i završava fakultet. Zašto je to bitno?

Zato, jer potvrda o sposobnosti za školovanje u klasičnom sistemu po redovnom programu znači i da škola nema nikakvu obavezu da se prema rehabilitovanom detetu oštećenog sluha postavi kao prema detetu sa specifičnostima koje zahtevaju prilagođavanje – ma koliko suptilne one bile. Edukativne ustanove ni na koji način nisu prilagođene potrebama dece oštećenog sluha, te se sve svodi na individualnu spremnost pedagoga i okruženja da se samoinicijativno informiše, edukuje i izađe u susret potrebama Sajberuvceta da bi dete zaista imalo što bolji start i iste šanse kao i ostala deca.

Da bi Sajberuvca dobila podršku koja im je neophodna i nakon polaska u školu, za početak je bitno da društvo bude svesno potrebe koja postoji, a zatim i da se na tu potrebu adekvatno odgovori. Važno je razumeti da dete oštećenog sluha koje je postiglo toliko fantastičan uspeh savladavši razumevanje i govor u toj meri da bez zadrške prolazi testove za upis u prvi razred ne kažnjavamo izmičući mu i ono malo oslonca što ima, već prepoznajući i nagrađujući taj uspeh dajući mu adekvatnu podršku da ne samo upiše već i da sa uspehom završi školovanje.

Tek tada ćemo biti prepoznati kao društvo u kom sva deca možda nisu rođena jednaka, ali su tako tretirana i u kom im je data ista šansa da ispune potencijale sa kojima su rođena.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Molimo Vas unesite odgovarajući broj * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.