Da li ste se nekad našli zatečeni pitanjima koja deca u parkiću, vrtiću ili školi, postavljaju u vezi sa aparatom i oštećenjem sluha kod vašeg deteta? Ja jesam. Iako mi se čini da sve odgovore znam napamet i da sam puna informacija na ovu temu, u susretu sa dečijim konkretnim pitanjima, neretko mi se dešavalo da se jednostavno, pa…ušeprtljam.

Kratka i konkretna pitanja obično zahtevaju isti takav odgovor – još ako su oni koji pitaju deca, čovek treba da osim informacija poseduje i veštine pedagoga  i stručnjaka za odnose sa javnošću (sa fokusom na rešavanju kriznih situacija)– bar u osnovnoj meri.

Ono što je pozitivno u celoj stvari jeste da se većina inicijalnih pitanja koja deca postavljaju u vezi sa slušnim aparatima, kohlearnim implantom i u vezi sa oštećenjem sluha njihovog drugara/drugarice mogu grupisati na 5 osnovnih tipova:

#1 Šta joj je to na uhu?

Ovo je prvo i skoro pa obavezno pitanje većine dece kada se prvi put susretnu sa Sajberuvcetom. Dosadašnja praksa (lična:)) kaže da je najbolje kratko i jasno reći da je u pitanju aparat koji pomaže njihovom drugaru/drugarici da bolje čuje.Toliko za početak, bez upuštanja u tehničke detalje. Možete i pokazati kako aparat izgleda, naravno ukoliko se vaše dete slaže. Ako se ne oseća prijatno u vezi sa tim, onda – drugi put. Nekoj deci će ovo biti dovoljno da nastave sa započetom igrom, jer im je to i najvažnije –da se oni lepo igraju.

Neka deca će, pak, želeti da dobiju više informacija. Što je sasvim u redu.

Dobro je imati na umu da smo mi u ovom slučaju glavni i osnovni izvor informacija i da će deca kasnije preneti objašnjenje upravo onako kako su ga čuli ili razumeli od nas ili našeg deteta.

Naša spremnost da odgovaramo na pitanja (nekada i proaktivno na ona nepostavljena:)) i da približimo temu oštećenja sluha i efikasne komunikacije okolini (dok je dete malo) a onda i samom detetu, može učiniti čuda na polju socijalizacije našeg zlata 🙂

#2 Zašto ne čuje?

Pre davanja odgovora na ovo pitanje, dobro bi bilo uzeti u obzir i uzrast deteta koje pitanje postavlja, te mu shodno tome i odgovoriti – opet bez (preterano) kompleksnih objašnjenja. Odgovori mogu varirati od:“Tako se rodio. Kao što se neko rodi sa plavim ili zelenim očima, tako neko može da se rodi i da čuje ili ne čuje dobro.“, preko: „Bila je bolesna kad je bila sasvim mala i posle toga više nije mogla da čuje dobro.“, do duhovitih/izmišljenih odgovora tipa“On je sa druge planete i njegove uši rade dugačije od naših.“. Treća vrsta odgovora, iako u trenutku pridobija pažnju dece i čini im situaciju zanimljivijom, na duge staze se može protumačiti kao potcenjivanje sposobnosti deteta da razume i prihvati stvarnost. Takođe, može otvoriti prostor za nesporazume i potencijalno Sajberuvcetu natovariti još jedan razlog za zadirkivanje na vrat. Zato lično nisam veliki fan ove metode. Možda, ukoliko su u pitanju starija deca pa se zajedno sa vašim detetom odlučite za šaljivi pristup potencijalno neugodnoj situaciji po dete. U ovom slučaju, dobro bi bilo da je samo Sajberuvce dovoljno zrelo da razume kontekst u kom se koristi šala, kao i da ume da prepozna kada i kako da je najbolje upotrebiti je.

#3 Hoće li da ozdravi tj. hoće li čuti kad poraste?

Nedavno je meni bilo postavljeno ovo pitanje u vezi sa mojim detetom, i mogu vam reći da mi uopšte nije bilo svejedno. To jest, nije odgovor problem već osećaj koje ovo i sva ova ostala pitanja o oštećenju sluha bude u nama roditeljima, kao i u našoj deci. Ipak, uvek treba razmišljati pozitivno i tako i pričati. Sa razvojem današnjih tehnologija zaista je moguće da će se u, ne tako dalekoj, budućnosti pronaći rešenje kojim će oštećenje sluha u potpunosti biti izbrisano sa mape invaliditeta. Zato je odgovor koji biram u ovoj situaciji:„Za sada je tako i ne znamo do kada će tako morati da bude. Najvažnije je da se vi razumete i da možete lepo da se igrate/družite.“

#4 Zašto tako čudno priča i zašto me ne razume?

Često, iako neko dete zna da njegov drugar/drugarica ne čuje dobro ono nije sigurno šta to zapravo znači. Ukoliko je pitanje postavilo dete mlađeg uzrasta, bilo bi dobro pojasniti vezu između oštećenja sluha, razumevanja i govora. Verujem da nije neophodno potcrtavati da vaše dete ne čuje dobro („već sam ti rekla, sećaš se?!“) već reći da njegov ili njen drugar sada uči da priča i da razume, kao što su oni nekad učili i eventualno dodati da je svakim danom sve bolji/a u tome, ali da mu treba vremena i naše podrške. Kod starije dece već ima smisla udubiti se u detaljnije objašnjenje o osnovnim razlikama između slušanaj sa aparatima i prirodnog sluha, sa fokusom na efikasnim načinima komunikacije sa Sajberuvcetom.

Deca su različita, te će i u ovom slučaju biti dece koja će vaše dete okarakterisati kao „glupo“ jer ne razume i ne zna da priča. Ova deca će se jednostavno okrenuti i otići. Istovremeno, biće i druge dece koja će biti voljna da shvate o čemu se radi i koji će pronaći način da se trenutna situacija prevaziđe zarad konstruktivne igre. To su deca kojom želite da vaše dete bude okruženo. Deca iz prvog primera će nažalost, najverovatnije u startu biti u većini, ali i ovde ne treba odmah „bacati peškir“ (malo sportskog slenga u ovakvim situacijama nije na odmetJ) već razmisliti o drugačijem pristupu, posebno ukoliko su u pitanju deca sa kojom vaše dete provodi ili će provoditi više vremena. Ako su u pitanju samo slučajni susreti, prioritet je osigurati da vaše dete nauči kako da se postavi u tim situacijama i da ne pati previše zbog toga.

#5 Može li sa aparatima da trči/skače/prevrće se?

E ovo je već „operativno“ pitanje 🙂 i vrlo ozbiljno s obzirom da ono velikim delom zamenjuje pitanje – da li je dete koje ima oštećenje sluha,  u ovom važnom segmentu druženja, može isto što i sva druga deca. „Naravno da može!“ reći ću sa olakšanjem, jer ovo pitanje obično označava i da je „ispitivanju“ došao kraj i da ga završavamo na pozitivan način. A onda će ipak proraditi ona roditeljska briga pa ću najverovatnije dodati, onako u pola glasa:“Samo pazite da ne povredi glavu!“. Ali ovde me već ionako niko više neće čuti, jer su otrčali da se igraju 😀

Osim ovih pet osnovnih tipova pitanja, deca umeju da budu prilično „inovativna“ u postavljanju posebnih pitanja. Kakva su vaša iskustva i saveti? Podelite, značiće nam svima!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Molimo Vas unesite odgovarajući broj * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.