Socijalizacija dece oštećenog sluha

download (14)Ako posmatramo govor prvenstveno kao sredstvo komunikacije, socijalizacija dece se prirodno nameće kao nezaobilazni deo u njegovom razvoju. Uvesti dete sa oštećenim sluhom u svet vršnjaka, bilo da je reč o vrtiću ili, kasnije, o školi, za roditelje je neizbežno stresna odluka. Milion pitanja i strahova čine ovu odluku teškom i neprijatnom. Šta ako dete ne bude prihvaćeno od ostalih vršnjaka u grupi, šta ako ono njih odbaci, šta ako ne bude dobro razumelo govor dece i vaspitača, šta ako se povredi, da li će znati da traži pomoć…? Kada je pravo vreme odlučiti se na takav korak? Naravno, svako dete je priča za sebe i za ovu odluku je izuzetno važno uzeti u obzir i mišljenja stručnjaka koji su uključeni u njegovu rehabilitaciju. Ipak, ukoliko ne postoje konkretni, opravdani razlozi za odlaganje vrtića, sama činjenica da dete nosi slušne aparate ili implant, svakako nije dovoljan razlog za odugovlačenje.

Šta nudi vrtić deci sa oštećenim sluhom?

Mogućnost da komuniciraju sa svojim vršnjacima, mogućnost da spoznaju sebe u odnosu na grupu, mogućnost da se samostalno suočavaju sa raznim izazovima i problemima, mogućnost da samostalno steknu prijatelje. Opasnost da budu odbačena, opasnost da budu ismejana, opasnost da se povrede, opasnost da spoznaju svoju različitost i da pate zbog nje i još bezbroj drugih opasnosti koje jedan roditelj može da smisli. Sve to, međutim, važi i za svu ostalu decu, imala ona oštećen sluh ili ne. To je momenat kada se roditelj suočava sa neizbežnom borbom između želje da zaštiti svoje dete od svih patnji i težnje da mu omogući da se pravilno razvija i osamostaljuje.

imageVrtić je zapravo idealna sredina za stimulaciju govora jer dete u njemu ima priliku da uči i primenjuje spontano verbalnu komunikaciju sa vršnjacima bez
usmeravanja logopeda ili pomoći roditelja. Takvo višestruko stimulativno okruženje teško može da se improvizuje bilo na terapijama, bilo kod kuće. Naravno, ukoliko je potrebno, postoji mogućnost da se detetu obezbedi i lični saradnik-terapeut koji bi mu bio na raspolaganju i koji bi radio sa njim dodatno ono što zahteva njegova rehabilitacija.

Slično kao i kada je u pitanju izbor pravog terapeuta i ovde je ključna kvalitetna komunikacija između vaspitača i roditelja. Neophodno je što bolje i detaljnije informisati vaspitače o prirodi oštećenja sluha deteta, o rukovanju slušnim aparatima ili implantom koje dete koristi, o načinu na koji mu se treba obraćati, o tome šta voli, šta ne voli, kako reaguje na konkretne situacije… Ukoliko se roditelj postavi kao neko ko tačno zna šta želi za svoje dete i spreman je na saradnju i angažovanje, mnogo su veće šanse da će i kod vaspitača naići na dobru volju i otvorenost za saradnju. Naravno, roditelji moraju biti spremni na poteškoće. One su neizbežan deo svake adaptacije. Ako, međutim, postoji jasno zacrtan krajnji cilj da se dete osamostali i uklopi u vršnjačku sredinu, lakše će se izlaziti na kraj sa njima.

Suočavanje sa preprekama – put ka osamostaljivanju

download (12)Koliko god da je dobro i predusretljivo okruženje u kome se dete nalazi (a često u životu neće biti baš tako) cilj roditelja treba da bude da se ono osamostali u što je moguće većoj meri, a ne da na svaki način bude zaštićeno od neprijatnosti. Na primer, može se desiti da se isprazne baterije na slušnim aparatima i da roditelj po preuzimanju deteta shvati da ono ceo dan zapravo nije ništa moglo da čuje, a da to niko nije primetio. Umesto opravdanja za tugu, bes, krivicu i osećaj nemoći, ta situacija može biti idealan povod da se dete podstakne i motiviše da se samo pobrine za probleme sa kojima se suočava. Dete pre ili kasnije mora da shvati da samo mora da zahteva pomoć koja mu je potrebna, a ne da se povlači i čeka da ga neko primeti. Stav roditelja, svakako, ima ogroman uticaj na način na koji će se dete prilagoditi životu u vrtiću. Preterana popustljivost i bolećivost sigurno neće biti od velike pomoći. U svakom slučaju, dete mora da oseća poverenje prema odluci roditelja da ga ostave u vrtiću, kao i prema vaspitačima sa kojima ga ostavljaju. Roditelji, takođe, treba da pokažu veru u svoje dete, da mu podižu samopouzdanje i da ga ohrabruju na tom putu osamostaljivanja. Ukoliko dete od strane roditelja oseti strah, neodlučnost i nervozu, vrlo je verovatno da će se i samo tako osećati u nepoznatoj sredini.

Mesto pod suncem

Igranje-napolju-u-txtRoditelji deteta sa oštećenim sluhom se moraju pomiriti sa činjenicom da će se njihovo dete tokom života, htelo ne htelo, nalaziti u različitim okruženjima i susretati sa različitim komentarima, pitanjima i reakcijama. Ma koliko se društvo trudilo da podigne nivo svesti o prihvatanju različitosti, o toleranciji i afirmativnom ponašanju, činjenica je da će uvek postojati oni koji se neće ponašati u skladu sa tim vrednostima, koji će biti grubi, prosti, neprijatni, bilo u školi, bilo kasnije na poslu, na ulici… Ono što roditelji, međutim, mogu da urade za svoje dete jeste da u njemu razvijaju samopoštovanje, samostalnost i snagu.

Što pre dete samo, na pravi način prihvati sebe i svoje oštećenje sluha – ne kao nedostatak ili grešku već kao specifičnost, pa nekada čak i prednost (a zašto da ne?) pre će ga i sredina u kojoj se bude nalazilo prihvatiti na isti način, a ružni izgredi će imati manje šanse da postanu obrazac ponašanja čitave grupe. Jer, kao što je već pomenuto u prethodnim poglavljima, komunikacija je dvosmerni proces. Što pre dete nauči da ravnopravno učestvuje u tom procesu (bez obzira na to da li je njegov način govora specifičan i neuobičajen ili je njegov sluh neprecizan) ono će shvatiti da može njime i da upravlja, a ne samo da bude pasivni učesnik. U suprotnom, štiteći ga previše od mogućih patnji i razočarenja, prvi su roditelji ti koji će mu uskratiti šansu za ravnopravno učešće u društvenom životu i koji će ga gurati u osamljivanje i izolaciju, čineći na taj način suštinski istu stvar kao i potecijalni nasilnici koje žele da izbegnu.

Naravno, stvari nikada nisu crno-bele. Nekada je okruženje do te mere nezdravo da je bolje promeniti ga nego uklapati se u njega. Ipak, to ne treba činiti kao poraz ili sklanjanje pred jačim, već kao slobodan izbor i nepristajanje na određeni tip ponašanja. Jer, roditelji zapravo ne treba da teže ka tome da oni koji su nasilni i problematični prihvate njihovo dete (imalo ono neki problem ili ne) već naprotiv, treba da se postaraju da njihovo dete nikada ne prihvati takve osobe kao važan faktor koji na bilo koji način utiče na njegov život. Detetu će svakako biti mnogo lakše to da postigne ako od malena kroz socijalizaciju (u vrtiću, u školi, kroz sport i druge timske aktivnosti) bude imalo prilike da oseti pripadnost grupi i timu, da samostalno stiče prijatelje i na taj način kreira i gradi sopstveno mesto u društvu.

– Umesto zaključka –

Kvalitet života deteta sa oštećenim sluhom

“Kvalitet života adolescenata sa oštećenjem sluha iz našeg uzorka, procenjen od njih samih i njihovih roditelja, niži je u odnosu na kvalitet života adolescenata bez smetnji u razvoju. Roditelji su procenili kvalitet života svoje dece nižim u odnosu na njihovu procenu. Niska i umerena saglasnost dobijena je između odgovora adolescenata i njihovih roditelja. Poboljšanje kvaliteta života dece sa oštećenjem sluha, kao i pomoć roditeljima u prepoznavanju izazova sa kojima se sreću njihova deca, predstavlja i dalje zadatak stručnjaka iz svih oblasti koji se bave problematikom oštećenja sluha.”’ 

UTICAJ OŠTEĆENJA SLUHA NA KVALITET ŽIVOTA ADOLESCENATA, originalni naučni rad Renata ŠKRBIĆ, Vesela MILANKOV, Mila VESELINOVIĆ i Aleksandar TODOROVIĆ, Univerzitet u Novom Sadu, Medicinski fakultet, Katedra za specijalnu rehabilitaciju i edukaciju, UDK 616.28-008.14-053.6 DOI: 10.2298/MPNS1302032S, 2012.

Citat koji sam navela zaključak je jedne naučne studije rađene na temu oštećenja sluha i kvaliteta života, pre četiri godine. Nauka i statistika kažu da je velika verovatnoća da će deca oštećenog sluha po sopstvenoj proceni i po proceni svojih roditelja imati niži kvalitet života od svojih vršnjaka koji nemaju takav problem. Studija ostavlja u zadatak stručnjacima da se bave ovim problemom. Moje mišljenje je da je to, ipak, pre svega zadatak roditelja.

Zaista ne mogu da zamislim roditelja koji bi lako mogao da se pomiri sa prognozom da će njegovo dete jednoga dana kvalitet svog života oceniti niže od svojih vršnjaka?

wpid-httpwww-nikola-breznjak-comblogbooksthe-little-prince-antoine-de-saint-exupery1Pre samo nekoliko generacija, deca sa teško oštećenim sluhom imala su minimalne šanse da normalno razviju govor, da se uključe u redovan školski sistem, da se u potpunosti socijalizuju i osamostale, poput zdravih vršnjaka. Danas, čak i u slučaju potpune gluvoće, dete, uz pomoć kohlearnog implanta i pravilne rehabilitacije ima mogućnost da potpuno razvije veštine slušanja i govora, da pohađa redovnu školu, da bez ikakvog ograničenja bira srednje škole, fakultete, profesionalno opredeljenje, da uči strane jezike, pa čak i da se bavi muzikom *(1) u koliko u sebi nosi takve predispozicije.

Postoji mnoštvo faktora koji imaju važan uticaj na razvoj, odrastanje i rehabilitaciju deteta čiji je sluh oštećen. Vrsta i težina oštećenja sluha, socijalni i ekonomski uslovi u kojima živi, genetski potencijal koji nosi u sebi, sklonosti, talenti, školsko i vršnjačko okruženje… ali i slušni aparati koje nosi, terapeuti koji sa njim rade, vaspitanje koje dobija od roditelja, porodična atmosfera u kojoj odrasta, aktivnosti kojima se bavi… Priča svakog deteta oštećenog sluha i priča njegove porodice, specifična je i drugačija. Ipak, ako je prva grupa faktora koje sam navela teško promenjiva, na one iz druge grupe roditelji i te kako mogu da utiču. Iako situaciju ne olakšavaju mnogo činjenice da su najbolji slušni aparati najčešće ujedno i najskuplji, ili da za ugradnju implanta postoje duge liste čekanja po bolnicama, ili da najbolji terapeuti rade u nekom drugom gradu, ili da okolina, rodbina, poslodavci i dr. nemaju baš mnogo sluha za njihove nove prioritete u životu… sve su to okolnosti na koje na neki način može da se utiče.

Pišući ovu knjigu želela sam prvenstveno da se obratim onim roditeljima koji su na samom početku. Verujem da većina njih doživljava slično očajanje i strah pred činjenicom da za senzorineuralno oštećenje sluha još uvek ne postoji lek i da se stvari neće popraviti tokom razvoja, u pubertetu, uz pomoć vitamina, čajeva, ili bilo kog drugog alternativnog načina lečenja. Namerno nisam pisala o greškama koje smo pravili i o zabludama u koje smo upadali, o osećanjima straha i tuge, o periodima očajanja i malodušnosti. Ne zato da bih stvorila lažnu sliku o tome kako ih nije bilo, (verovatno ne bi bilo dovoljno ni deset ovakvih knjiga…) već zato što mislim da o tome ne mogu ništa novo da kažem ni jednom roditelju koji je ikada osetio bilo kakav strah za zdravlje i budućnost svog deteta.

Trudila sam se, naprotiv, da istaknem upravo ona iskustva i saznanja koja smo do sada stekli, a za koja verujem da mogu biti dobra i korisna drugim roditeljima, bilo kao informacija, bilo kao podsticaj i inspiracija, bilo kao moralna podrška na njihovom putu. Nadam se da sam u tome makar delimično uspela, jer čvrsto verujem da ni jedno dete (imalo oštećen sluh ili ne) ne mora i ne treba da bude deo one zastrašujuće statistike iz gore navedenog citata, kao što čvrsto verujem da su prvenstveno roditelji ti koji mogu i moraju da utiču na to da do toga ne dođe.

Jasmina Dotlić

Jasmina Dotlić

*(1) Evelin Gleni koja je do svoje dvanaeste godine u potpunosti izgubila sluh, danas je jedna od najboljih i najpriznatijih perkusionista na svetu, nosilac najviših akademskih zvanja. http:// www.evelyn.co.uk/

prethodno

http://sajberuvce.org/faq/sta-su-socijalne-vestine-i-kako-ih-unaprediti-kod-sajberuvaca/

http://sajberuvce.org/sve-o-socijalizaciji/

http://sajberuvce.org/vesti/srecna-porodica-kuda-po-recept/

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Molimo Vas unesite odgovarajući broj * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.