Kako izabrati dobrog terapeuta

speechtherapyIzbor terapeuta izuzetno je važna stvar koju ne treba shvatiti olako jer ima dugoročnu i važnu ulogu u procesu rehabilitacije deteta. Šta znači izabrati dobrog terapeuta? To znači izabrati dobrog terapeuta za vaše dete. U tom slučaju nisu uvek presudne ni preporuke ni titule ni institucija u kojoj terapeut radi. Od ključne važnosti je, međutim, da se uspostavi kvalitetan odnos između terapeuta i deteta.

Svako dete, ma koliko malo bilo, jeste individua za sebe. Kao i odrasli, ono nekada, iz ko zna kojih razloga ne uspeva da ostvari dobru komunikaciju sa određenom osobom. I roditelji i terapeuti tu činjenicu moraju uzeti u obzir. Pored toga, izuzetno je važno da se roditelji na pravi način informišu o svim aspektima rehabilitacije govora njihovog deteta. Da bi rehabilitacija imala što bolji učinak, terapeut i roditelj moraju da funkcionišu kao saradnici. Zbog toga je neophodno da i roditelji sa terapeutom koji radi sa njihovim detetom ostvare što je moguće bolju i otvoreniju komunikaciju.

 Terapeut – vodič i saradnik

Terapeut rehabilitaciji pristupa sa profesionalnog aspekta, naoružan stručnim znanjem i iskustvom. Roditelji, međutim, moraju učiti u hodu i često sami otkrivati rešenja. Zbog toga je izuzetno važno pronaći terapeuta koji će im biti dobar vodič u tome i koji će, vremenom, uzimati u obzir njihova roditeljska iskustva jednako ozbiljno kao i oni njegova stručna uputstva. Da bi se to postiglo, neophodno je izgraditi osnovno međusobno poverenje i uvažavanje. Da bi rehabilitacija bila što efikasnija mora da se shvati kao timski rad. A za timski rad je neophodno da svi budu dobro informisani i usmereni ka istom cilju.

Izabrati dobrog terapeuta

Zbog loše komunikacije i čestih nesporazuma gubi se mnogo dragocenog vremena. Za roditelje je izuzetno važno da budu potpuno otvoreni i da jasno iznesu svoja očekivanja, nedoumice, strepnje i strahove, da pitaju bukvalno sve što im nije jasno i da ne odustaju dok im se stvari ne objasne na pravi način. Od terapeuta, sa druge strane, treba očekivati da aktivno uključuje roditelje u rehabilitaciju deteta, da im daje jasne instrukcije za rad kod kuće, da ih obaveštava o značajnijim promenama koje se dešavaju u razvoju njihovog deteta i da ih sa uvažavanjem uzima u obzir kao neophodne učesnike u procesu rehabilitacije.

Ipak, treba imati na umu, koliko god terapeut bio dobar ili loš, rezultati rehabilitacije tiču se isključivo deteta, a za to niko ne može biti više zainteresovan i motivisan od samih roditelja. Zbog toga je na roditeljima i najveća odgovornost koju nosi sa sobom kako odluka o izboru terapeuta tako i način na koji će se posvetiti samostalnom radu sa detetom kod kuće.

Za razliku od rehabilitacije i fizijatrijskih terapija koje smo prošli u prvih godinu i po dana Luninog razvoja a koje su imale za cilj da podstaknu i podrže njen psihomotorni razvoj, ovoga puta je bilo jasno da nije samo u pitanju jedan vremenski period koji treba maksimalno posvetiti vežbama, a posle koga ćemo nastaviti sa “običnim” životom.

Shvatili smo da rehabilitacija govora mora postati sastavni deo našeg “običnog” života i da je moramo osmisliti i sprovoditi tako da ne bude frustrirajuća obaveza i teret koji će život učiniti teškim, već pokretački motiv koji će ulepšati i dati smisao godinama koje su ispred nas.

Doktorka, fizijatar, koja je od prvih meseci pratila Lunin psihomotorni razvoj, naučila nas je da su upornost, istrajnost, entuzijazam i pozitivan duh suština svake uspešne rehabilitacije i da je rad roditelja sa detetom kod kuće jednako važan kao i vežbe koje sa njim sprovode obučeni fizioterapeuti. Kako bismo se što bolje snašli u toj ulozi, nesebično nas je podržavala savetima i sugestijama – od toga kako da najefikasnije uredimo prostor u kome dete boravi i kako da ga kroz igru podstičemo i motivišemo da samostalno uči i istražuje, pa do detaljnih uputstava o tome kako da ispravno sprovodimo konkretne stimulativne vežbe, koja je njihova svrha i šta je njihov krajnji cilj.

Takav pristup donosio je odlične rezultate u rehabilitaciji naše prevremeno rođene devojčice. Jasno je bilo da treba pronaći način na koji bi se u takvom duhu sada organizovalo i sprovođenje rehabilitacije govora. Kao prvi korak, neophodno je bilo pronaći terapeute koji svoj rad zasnivaju na sličnim principima. Na sreću, nismo dugo lutali.

prethodno – nastavak

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Molimo Vas unesite odgovarajući broj * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.