Polazak deteta u vrtić vrlo je emotivan, istovremeno i stresan momenat ili bolje rečeno proces – navikavanje deteta na vaspitačicu, na drugu decu, na ustajanje, obaveze, rutinu; navikavanje roditelja na novi tempo života, briga da li će se dete uklopiti, koliko je vremena mom detetu potrebno da se uklopi.

Kad imaš Sajberuvce ovaj proces u koji je upakovana i strepnja i nada, i strah i hrabrost, još je intenzivniji. I nije reč samo o prezaštićivanju Sajberuvca, naravno da mnogo više brinemo iz tehničkih razloga, ali mimo svega toga, postoji posebna doza osluškivanja i praćenja napretka.

U svemu tome, neke stvari možda i propustimo. Koliko god je tema ovog posta suvoparna, jer se odnosi na (ne)obaveštenost nas roditelja o pravima koja imaju naša deca, maksimalno se trudim da u pisanju ne budem emotivna i da informišem sve roditelje sa kakvim sam se stvarima susrela i obavestim ili olakšam ostvarivanje naših prava i prava naših klinaca.

VRTIĆ* JE ZA SAJBERUVCA BESPLATAN.

Činjenica do koje sam kasnije došla, da nisam jedini roditelj koji je bio neobavešten, govori da malo toga znamo a I kada znamo, bojimo se procedure za koju pretpostavljamo da je duga, iscrpljujuća i neizvesna.

Moje iskustvo je bilo iznenađujuće suprotno. Procedura je vrlo jednostavna i brza, sve institucije (do sad) su izašle u susret, samo je bio potreban prvi korak – informacija.

Vuk ide u državni vrtić neprekidno već dve i po godine. U momentu kada dete upisuješ u vrtić razmišljaš o raznim opcijama. Naša je bila državni vrtić kako bi dete videlo što više različitosti. U njegovoj grupi od 42 dece ima i imućnih i manje imućnih, i naprednih i manje naprednih, i dobrih i manje dobrih, da se izrazim politički i pedagoški korektno :).  Cena vrtića nam nikada nije bila presudna pri odlučivanju i plaćali smo je do skoro.

Vaspitači su upoznati sa Vukovim oštećenjem sluha, prihvaćen je dobro, bilo je malo zaziranja od eventualnih situacija šta ako… ali vremenom se i to prevaziđe.

Vaspitačima su vrlo dobro poznata njihova prava, da na konto deteta sa posebnim potrebama mogu da zatraže smanjenje grupe ili dodatnog vaspitača te su me zamolili da im donesem Vukovu dokumentaciju. I meni je bilo u interesu da Vukova grupa bude sa manjim brojem dece, jer je prirodno da će se tako vaspitači više posvetiti svakom detetu pojedinačno. Ono što mi nisu pomenuli je to da Vuk ima pravo na besplatan vrtić, a meni kao roditelju u tom momentu bile su važnije druge stvari, uklapanje i Vukova komunikacija sa drugom decom – neprocenjivo.

Dve i po godine kasnije…

Saznajem u neobaveznom razgovoru da Sajberuvca imaju pravo na besplatan vrtić. Pozivam Upravu vrtića koja mi navodi dokumentaciju koju treba da dostavim:

  • Izveštaj lekara specijaliste o zdravstvenom stanju deteta
  • Izvod iz matične knjige rođenih za dete
  • Državljanstvo oba roditelja
  • Prijava prebivališta za dete
  • Popunjen formular za oslobađanje obaveze plaćanja (dobila sam ga u Upravi vrtića)

Dana kada je predat zahtev za oslobađanje plaćanja obustavljen je obračun. Samo sedam dana kasnije na kućnu adresu dobijam rešenje o oslobađanju plaćanja vrtića na godinu dana (obnavlja se na godišnjem nivou). Vrlo jednostavno i brzo… ali dve i po godine kasnije.

Ja sam i ovim bila prezadovoljna.

A onda sam pomislila, zašto bih ja ostavila sumu koju nisam morala da platim. Da li imam pravo da tražim povraćaj, ja sam plaćala jer nisam bila obaveštena da ne moram!? Ko je ovde pogrešio?

U međuvremenu još dva puta odlazim do Uprave vrtića vezano za poslednji obračun i konsultujem se prvo sa službenicom računovodstva koja me savetuje da ne potražujem uplaćeni novac za prethodne godine, jer to sigurno neću dobiti. Pri drugom odlasku razgovaram sa drugim službenikom koji me takoreći podstiče da pokrenem postupak povraćaja i upućuje me kod advokata koji treba da napiše tužbu i samoinicijativno predlaže da mi „izvuče“ listing svih plaćanja od početka boravka u vrtiću (naravno, za ovo sam potpisala zahtev kako bi se opravdala njegova aktivnost).

Trenutno je predmet kod advokata, tužba je podneta, ishod još uvek nemam i ne znam da li će biti pozitivan, ali ja već razmišljam ukoliko bude, koga bi novac usrećio. Svakako ću pisati i o ovim koracima, potrebnom vremenu i krajnjem ishodu kako bih svim roditeljima olakšala prolaz ako se nađu na istom putu.

Neka za sada ostane da je moja neobaveštenost prouzrokovala ovakav tok, ali ne mora i Vama.  Važno je da o svim problemima i opcijama razmenimo iskustva…. neko će na konto ovakvih priča uštedeti godine.

 

Sajberuvce: Hvala Ivani, mami jednog Vuka, koja je sa nama podelila svoje iskustvo. Kao što Ivana reče, važno je da delimo informacije jedni sa drugima i da budemo obavešteni. Pištite nam o svojim iskustvima na ovu i druge važne teme. „Sajberuvce“ je tu da pomogne da svako od nas ima prave informacije u pravom trenutku. Ovo je jedan od načina.

*u pitanju je državni vrtić na teritoriji Beograda. U privatnim vrtićima ovo pravo ne važi. Najbolje je proveriti koja pravila i Pravilnici važe na području opštine na kojoj se vodi Vaše Sajberuvce.

http://www.overa.rs/odluka-o-pravima-deteta-u-oblasti-finansijske-podrske-porodici-sa-decom-na-teritoriji-grada-beograda.html

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Molimo Vas unesite odgovarajući broj * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.