…data logging (dnevnik podataka) i zašto je koristan? Ako ste bili na konferenciji onda ste verovatno čuli šta je u pitanju.

Sajberuvce je ove godine imalo to zadovoljstvo da na konferenciji učestvuje sa obe strane bine, i kao slušalac i kao predavač.

Na programu je bilo 14 prezentacija, posvećenih deci sa kohlearnim implantom: dijagnostici, rehabilitaciji i rezultatima. Predavanja je slušalo preko 200 učesnika.

Šta bismo izdvojili sa ovogodišnje konferencije kao posebno interesantno?

  • Naučili smo šta je data logging i zašto je koristan
  • Fokus na studije slučaja i individualne primere
  • Snažan utisak o entuzijazmu i ličnoj i emotivnoj involviranost terapeuta u situacije njihovih đaka.

Takođe, odlično je i što je u publici na ovogodišnjoj konferenciji bilo značajno više roditelja nego prethodnog puta – drago nam da je organizator usvojio naše sugestije od prethodne konferencije, kao i da ste se vi zainteresovali i odgovorili na poziv koji je Sajberuvce poslalo.

Što se tiče sadržaja predavanja, ne bi nam bile dovoljne ni tri sveske da vam sve prenesemo onako kako bismo najviše želeli. Zato smo se opredelili za zaključke svakog predavanja u najkraćim crtama. Ako vam je nešto posebo interesantno i želite da saznate više, budite slobodni pa nas pitajte – rado ćemo vam preneti sve do u detalje.

Najbolje da krenemo redom…

Nakon pozdravnog govora direktorke OŠ”Stefan Dečanski”, Leposave Petrović, prvi predavač je bio Markus Barta iz kompanije MED-EL. Tema su bili benefiti kohlearne implantacije sa društvenog i ekonomskog aspekta. U prezentaciji je brojkama potkrepljeno zašto je rana implantacija važna. Detetu omogućava pravilniji razvoj u skladu sa uzrastom, bolju integraciju u zajednicu i visok nivo kvaliteta života. Društvu, sa druge strane značajno umanjuje ili čak eliminiše dodatne socijalne troškove, kao i troškove nezaposlenosti koji postoje kada su u pitanju osobe sa invaliditetom. Rana dijagnostika, dostupnost implanata i pravovremena implantacija su ključne preporuke Svetske zdravstvene organizacije (WHO) kada je u pitanju oštećenje sluha i njegovo tretiranje. Prema podacima koje je MED-EL prezentovao, u Srbiji je pokriveno tek pola od ukupnog broja dece koja imaju potrebu za kohlearnom implantacijom i to na na nivou jedne godine.

Dejan Mudrin, iz Cochlear Austria GmbH predstavio nam je najnovije tehnologije bežičnih uređaja za testiranje stanja sluha pre same ugradnje implanta, kao i za beskontaktni fiting nakon ugradnje kohlearnih implanata. Po rečima predstavnika Cochlear-a, bežične tehnologije u službi opreme za dijagnostiku i fiting posebno su značajne u operacionim salama, kao i u radu sa najmlađim korisnicima implanata.

Iz iste kuće, a druge jedinice, Cochlear Europe Limited, Kler Šeridan (Clare Sheridan) približila nam je već pomenutu temu data logging-a. U pitanju je jedinstvena mogućnost procesora kohlearnog implanta da beleži podatke o načinu slušanja deteta/implantirane osobe koja taj processor koristi i sumira ih u koncizne grafičke izveštaje. Osnovni podaci koji se mogu dobiti korišćenjem ovekarakteristike sistema su:  koji vremenski period tokom dana je dete koristilo processor, koliki je bio prijem direktnog govora/reči deteta – tačnije,koliko se sa detetom razgovaralo tokom dana, kao i koji je bio nivo pozadinske buke tokom različitih delova dana. Osnovna prednost ovih podataka koje audiolog ili terapeut daje roditeljima jeste da pomogne optimizaciju (re)habilitacije deteta i ukaže roditeljima na strukturu jezičkih aktivnosti tokom dana. Ideja je optimizacija procesa – npr. intenziviranjem nošenja procesora ili korišćenjem direktnog govora prema detetu ili pak pri eliminaciji pozadinske buke u svakodnevnom okruženju. Glavni izazov, koliko smo razumeli, jeste taktički pristup pri korišćenju podataka i postizanje saradnje sa roditeljima. Jer, većina roditelja ima utisak da je u pitanju uređaj za praćenje i kontrolu aktivnosti samih roditelja što svakako nije prijatan osećaj. Naša preporuka je prevazići ličnu neprijatnost i probati a zarad dobrobit deteta, naravno uz obezbeđenu diskreciju stručnjaka koji rezultate očitava. Drugačije nema baš mnogo smisla…

Naredna tema je bila spremnosti dece predškolskog uzrasta sa kohlearnim implantom za redovnu školu, koju je prezentovala Danica Mirić iz Centra za audiološku rehabilitaciju Kliničkog centra Srbije. Predstavljeni su uporedni rezultati testa znanja dece sa kohlearnim implantima i dece sa slušnim aparatima. Zaključak je da su deca sa kohlearnim implantom spremna za redovnu školu po redovnom programu, dok su rezultati dece sa slušnim aparatima bili značajno slabiji. Uspešnost na testu je zavisila od modaliteta amplifikacije, dužine habilitacije i slušnog uzrasta. Iako je očigledno sve veći procenat dece sa kohlearnim implantima spreman za praćenje nastave po redovnom programu, to nikako ne znači da na ovom putu ne postoje ozbiljni izazovi čijem sagledavanju i prevazilaženju je neophodno posvetiti posebnu pažnju.

Sevdelina Djongarska, SUUUS “Prof. D-r Deco Denev” iz Bugarske govorila je o specifičnim aspektima obrazovnih aktivnosti kod dece i učenika sa kohlearnim implantom – od vrtića, preko osnovne do srednje škole i viših nivoa obrazovanja. Akcenat je bio na važnosti raznorodne stimulacije kod dece s akohlearnim implantima, na pozitivnom uticaju koje individualno prilagođavanje pristupa ima pri podučavanju i usvajanju gradiva, kao i pri proveri znanja dece sa kohlearnim implantima.

Dirljiva i poučna, istinita priča  o dečaka sa CHARGE sindromom (višestruke poteškoće), u angažovanom predavanju Terese Szavai-Radić iz SOO “Sava Raškaj”, Zagreb podsetila nas je koliko su zajednički rad, uvažavanje i uzajamno poštovanje stručnjaka i porodice, ogroman rad i upornost, kao i vera u pozitivan ishod važni za postizanje izvanrednih rezultata. Dečak sa ozbiljnim dodatnim poteškoćama, od kojih je sluha samo jedna, trenutno pohađa redovnu školu i napreduje svakodnevno u svim sferama života.

Naredna tema je bila kohlearna implantacija u Bosni i Hercegovini, Maje Srzić. Stekli smo uvid u uslove implantacije u BiH koji su u nekim segmentima vrlo različiti nego u Srbiji – na primer, fond pokriva implantaciju samo za decu do šest godina. Prikazan je još jedan primer velikog truda i rada, ali i značaja koju karakter samog deteta igra u procesu socijalizacije i edukacije. Osoba o kojoj  je bilo reči u ovoj prezentaciji je implantirana u devetoj godini a danas student druge godine ekonomskog fakulteta. Posebno je interesantno bilo čuti njegove odgovore na različita pitanja koja su mu postavljena a u svrhu ove prezentacije. Izdvajamo dva odgovora, koji sun am kao roditeljima bili posebno poučni. Jedan je da je tokom jednog perioda tinejdžerskih godina dete smatralo svoje roditelje odgovornim za gubitak sluha koji je imao, ali je to uverenje sam prevazišao u vremenu. Zašto je ovo bitno pomenuti? Zato što je očigledno to nešto što se može javiti i kod naše dece u tinejdžerskom periodu kad se preispituju, kada traže svoj identitet i svoje mesto u društvu. A drugo pitanje se odnosilo na njegovu buduću porodicu – da li će njegovo dete takođe biti oštećenog sluh i kakva su  njegova razmišljanja u vezi sa tim… Za nas kao roditelje važno je da znamo o čemu naša deca razmišljaju i na koji način.

Profesorka Sanja Ostojić predstavila nam je rezultate testiranja dece kohlearnog implanta po pitanju usvojenost gramatičkih struktura. Zaključak je bio da iako postoje značajni izazovi pri usvajanju gramatičkih struktura kod implantirane dece, najbolji pokazatelj stepena usvajanja u ovoj oblasti je slušni uzrast – tj. koliko dugo dete koristi implant, a zatim i elementi tipa intenzitet (re)habilitacije kao i u kom uzrastu je dete implantirano.

Postoji li povezanost između ocene iz srpskog jezika gluve i nagluve dece i njihove sposobnosti čitanja govora sa usana i ako da, u kojoj meri – pitanje je na koje nam je odgovor dao Stojan Pažin iz Centra za smeštaj i dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju. Iako je tema je vrlo zanimljiva obrađena je na prilično kompleksan način tako da je bio pravi izazov pratiti. Suština je da postoji izuzetna povezanost između ocene dece koji deo Srbije i srpskog jezika i njihove sposobnosti čitanje govora sa usana. Što znači što deca imaju bolju što imaju bolju i razvijeniju tu sposobnost čitanja sa usana to imaju i bolju ocenu iz srpskog. Takođe, navedeno da nemaju sva deca tu sposobnost kao urođenu.

O važnosti praćenja govornog satusa tokom razvoja dece sa kohlearnim implantima govorila je Biljana Janković iz OŠ”Stefan Dečanski”. U okviru prezentacije govorilo se o tome na koji način se u školi sistematično prati razvoj govora svakog deteta u vremenu.

I…nazad u školu 🙂

Čuli smo da su deca sa kohlearnim implantima predškolskog uzrasta spremna za školu, ipak koji su to sve izazovi koji ih u školi očekuju? U predavanju Mine Nikolić sa FASPER-a, slušali smo o nedovoljnoj pripremljenosti pedagoga, o nespremnosti na prilagođavanje sistema, ali i o preduslovima za uspešno školovanje dece sa kohlearnim implantima, a to bi bili: uzrast pri implantaciji, generacija govornog procesora, prag sluha sa procesorom i neverbalni stepen inteligencije, ali i postojanje dodatnih smetnji, pol i stepen obrazovanja majke.

Dragana Stevanović iz OŠ”Stefan Dečanski” predstavila je prikaz slučaja razvojnog puta jedne od učenica škole. Priča je sadržala i interesantan intervju sa razrednom. Iz intervjua izdvajamo konstataciju razredne da je vreme bilo od velikog značaja. U početku je komunikacija – po rečima profesorke, bila izuzetno izazovna za nju, kao i za druge profesore ali se ta razmena informacija i saradnja značajno popravila u vremenu.  Interesantno i poučno.

Finalna prezentacija dana je bilo izlaganje “Sajberuvceta”, koja je savršeno zaokružila celu priču uvodeći i perspektivu roditelja i učitelja, a u vezi sa školovanjem Sajberuvaca po redovnom školskom programu.  Samoj prezentaciji Sajberuvceta ćemo posvetiti naredni post u kom ćemo vam sve detaljno ispričati, i staviti link za snimak.

Toliko od nas za ovaj post.

Ako ste kojim slučajem bili na Konferenciji, javite utiske!

Do skorog čitanja, puno pozdrava!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Molimo Vas unesite odgovarajući broj * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.